Novi paušalci imaju pravo na umanjenje poreske osnovice do kraja ove i u 2026. godini

Mnogi preduzetnici koji planiraju da započnu biznis do kraja ove ili u narednoj 2026. godini imaju isto pitanje – da li će moći da koriste poreske pogodnosti kao i oni koji su firmu registrovali tokom 2024. godine? Odgovor je potvrdan.

Svako ko u ovoj godini otvori radnju i odluči se za paušalno oporezivanje moći će da ostvari umanjenje poreskog tereta za 50 odsto.

Ova pogodnost uvedena je krajem 2023. godine izmenama Uredbe o kriterijumima i uslovima za paušalno oporezivanje.

Za razliku od nekih drugih olakšica, ovde nije potrebno podnositi posebne zahteve niti dodatne obrasce. Poreska uprava automatski primenjuje koeficijent od 0,50 prilikom donošenja rešenja, a detalji su jasno navedeni u izveštaju koji preduzetnik dobija u svom elektronskom sandučetu na portalu ePorezi. Upravo taj koeficijent pokazuje da se osnovica za porez i doprinose prepolovljava u prvoj godini poslovanja.

Paušalci koji su firmu otvorili 2024. ili ranije ne gube pravo na olakšice, ali njihovo umanjenje se postepeno smanjuje tokom prve tri godine poslovanja. Tako, na primer, oni koji su startovali prošle godine i dalje će imati pravo na poresku pogodnost, ali u manjem obimu nego u prvoj godini.

Pored toga, za "stare" paušalce i dalje važi pravilo da poresko rešenje ne može biti uvećano za više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, treba znati da ovo ograničenje prestaje da važi ako preduzetnik odluči da promeni šifru delatnosti, prebaci radnju u drugu opštinu ili grad (izuzev ako se seli unutar istog grada).

Ne treba zaboraviti da pravo na poresko umanjenje ne mogu da koriste oni koji su već bili registrovani kao paušalci. Ako se ponovo prijave u tom periodu, plaćaju pun iznos poreza i doprinosa od prvog dana.

Poreska savetnica Tatjana Marković kaže da svaki paušalac prilikom dobijanja akontacionog rešenja za porez i doprinose koje plaća može uložiti žalbu u roku od 15 dana, ukoliko smatra da rešenje nije ispravno. Podnosi se Ministarstvu finansija – Sektoru za drugostepeni poreski i carinski postupak, a preko filijale Poreske uprave.

- Svi koji rade greše, pa tako i oni koji donose ova rešenja. Ne tako često, ali dešava se. Može se desiti da nije dobar osnov osiguranja, pa umesto da se plaća samo doprinos za PIO donesu rešenje u kojem postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost. Takođe, koeficijent sa kojim se množi polazna osnovica može biti pogrešan ili jednostavno osnovica nije dobro utvrđena, pa dva paušalca na istoj opštini, za koje važe isti kriterijumi, dobiju različita rešenja - objašnjava sagovornica.

Ona ističe da u slučaju da je pogrešan osnov osiguranja dovoljno je kontaktirati inspektora koji je zadužen za tog paušalca – on pokreće promenu i donošenje ispravnih rešenja, i u tom slučaju nije potrebno ulagati žalbu.

Pri utvrđivanju osnovice preduzetnici paušalci se razvrstavaju u grupe. Tako jednu grupu čine oni koji obavljaju istu pretežnu delatnost.

Međutim, polazna osnovica je prosečna zarada u Republici Srbiji, gradu i opštini za poslednjih 12 meseci. Zato osnovice poreza za one koji su registrovani na teritoriji Beograda mogu dosta da variraju u odnosu na one koji su u nekom drugom gradu. Razlike među drugim gradovima su manje.

Tatjana Marković

paušalci

umanjenje poreske osnovice

poreske pogodnosti za preduzetnike

Uredba o kriterijumima i uslovima za paušalno oporezivanje