Euforija oko AI deonica podseća na dotkom balon – Hoće li i ovaj put brzo doći do pucanja?

Godine 2000. internet miljenik Sisko (Cisco) bio je najvrednija kompanija u svetu. Danas vredi upola manje. Tehnološki divovi veštačke inteligencije poput Envidije (Nvidia) i Palantira sada guraju prenaduvani indeks S&P 500. Kupci, oprez.

Krajem 1990-ih na usnama svakog berzanskog brokera vladala je ista priča. Takozvani World Wide Web (www) promeniće sve u našim životima: način na koji kupujemo i prodajemo robu, kako komuniciramo s prijateljima, provodimo istraživanja i gradimo karijere. Život bez njega postaće nezamisliv.

Ta se priča zaista ostvarila, i to u većoj meri nego što su mnogi mogli da zamisle, ali možda se tako ne čini investitorima koji su tada uložili u tu maniju. Najpre je došlo do kraha u martu 2000, kada su deonice pale 49%. Još gore, da ste zadržali 10 najvećih tehnoloških deonica s početka 2000, sve bi do kraja 2015. zaostajale za indeksom S&P 500. Danas, četvrt veka kasnije, jedine koje su nadmašile širi tržišni prosek su Majkrosoft (Microsoft) i Orakl (Oracle). Ostale – poput Siska, Intela, Kvalkoma (Qualcomm) i Aj-Bi-Ema (IBM) – ozbiljno su razočarale investitore.

To je upozorenje za današnje ulagače, koji su podigli cene deonica verujući da će veštačka inteligencija preobraziti svet kao što je to učinio internet. Tehnološki sektor sada čini više od 33% indeksa S&P 500 – jednako kao u vreme dotkom balona. Samo Envidija, proizvođač čipova, čini osam odsto indeksa zahvaljujući tržišnoj vrednosti od 4,3 biliona USD, što je deset puta više nego pre tri godine. Ali, čak i ako AI zaista bude toliko transformativan, deonice koje su dosad najviše profitirale možda neće biti pobednici u narednim decenijama.

- Važno je razlikovati deonice i kompanije. To su sjajne kompanije s odličnim proizvodima - kaže Rob Arnot (Rob Arnott), osnivač investicionog savetnika Research Affiliates. "Baloni ne pucaju zato što je priča potpuno pogrešna, nego zato što je na marginama preterana – stopa rasta, vremenski horizont, potcenjivanje konkurencije."

Indeks S&P 500 trenutno se vrednuje po oko 30 puta većoj ceni (P) od zarade (E), znatno skuplje od istorijskog proseka od oko 20 puta. Nasdaq 100 ima omer P/E 33. Na vrhuncu dotkom balona 2000, S&P 500 bio je na 34, a Nasdaq 100 preko 70. Tehnološke deonice u S&P-u sada se u proseku trguju po 41 puta većoj ceni od zarade i gotovo 10 puta većoj od prodaje. Envidija ima P/E 57 i vrednost 29 puta veću od svojih 148,5 mlrd USD prodaje u poslednjih 12 meseci. Broudkom (Broadcom), koji je od 2023. porastao preko 400% i dosegao vrednost veću od bilion dolara, vrednuje se 110 puta većom cenom od zarade.

Neki primeri izgledaju još ekstremnije: Palantir je porastao 2.400 odsto od početka 2023, iako ostvaruje 3,4 milijardi dolara prihoda – a vredi 100 puta više od tog iznosa. AMD se trguje po 97 puta zarade.

Uprkos rizicima, berza ne posustaje –S&P 500 je od aprila porastao 30%, a ETF posvećen AI tehnologiji 43%.

- U početku balone pokreće FOMO – strah da ćeš nešto propustiti. Kasnije, ulagače vuče nervozna komocija – ne očekuju nužno velike dobitke, ali ne mogu sebi dopustiti da ne budu unutra - kaže Džim Stak (Jim Stack) iz InvesTech Research-a.

Veterani upozoravaju da je sve to već viđeno. Umesto današnje "Veličanstvene sedmorke", dotkom balon je imao "Četiri jahača apokalipse" – Sisko, Intel, Dell i Majkrosoft. Sisko je tada bio najvrednija kompanija u svetu, s maržama koje su se činile nedodirljivima. U martu 2000. vredio je 555 mlrd USD – a dve godine kasnije izgubio je 90% vrednosti. Intel je jednako nastradao, Dell je propao i tek se kasnije vratio, a samo je Majkrosoft dugoročno nagradio strpljive ulagače.

- Postoji uverenje da vas "rovovi" oko biznisa štite, ali oni traju samo nekoliko godina. Ako imate profitnu maržu od 50%, konkurenti će učiniti sve da vam je preotmu - kaže Arnot.

Njegova Research Affiliates zagovara drukčiji pristup – ne izbegavati skupe deonice, ali im dati realniju težinu u indeksima, ne prema tržišnoj vrijednosti nego prema prihodima, dobiti i novčanim tokovima. Taj pristup je nadmašio S&P 500 u vrijeme naduvavanja i pucanja dotkom balona i Arnot veruje da bi mogao opet.

- Ne mislim da Envidija reskira pad od 90%, ali mislim da reskira da u narednoj deceniji ostvari ukupni prinos blizu nule - kaže on.

Envidija i druge AI zvezde mogle bi nastaviti rasti, ali istorija jasno pokazuje da je deo budućih dobitaka možda već uračunat u njihove današnje astronomske valuacije.