SSSS: Efekti vanrednog povećanja minimalne zarade biće anulirani poskupljenjima

Predsesnik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović izjavio je da će efekti vanrednog povećanja minimalne zarade, od 9,4%, koja će važiti od 1. oktobra, biti anulirani nakon povećanja cene struje, povećanje cena hrane zbog suše, kao i rasta inflacije.

- Vanredno povećanje minimalne zarade, od 1. oktobra, istovremeno će izgubiti efekat nakon povećanja cene struje, uz povećanje cena hrane zbog suše - kazao je Mihajlović na okruglom stolu "Minimalna zarada i njen uticaj na plate u Srbiji" gde je najavljeno da će se sutra održati sastanak pregovaračkog tima Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o iznosu minimalne zarade u 2026. godini, a u okviru pregovora koji su počeli 18. avgusta.

Mihajlović je ukazao i da inflacija poslednjih godina "pojede sve efekte povećanja minimalne zarade", navodeći da je iznos inflacije, koja je predviđena u rasponu od 2,5 do 3%, sada revidiran na 5%, ali u SSSS smatraju da će do kraja godine biti između 7 i 8%.

Prema njegovim rečima, plate u Srbiji su na niskom nivou, pa ni prosečna plata od 900 EUR ne obezbeđuje dostojanstven život. On smatra i da kategorija minimalna potrošačka korpa mora da se ukine.

- Taj izum, minimalna potrošačka korpa, postoji samo u Srbiji i nigde više u svetu. Svuda je to prosečna potrošačka korpa koja je potrebna za tročlano ili četvoročlano domaćinstvo. Mi ćemo u Zakonu o radu tražiti da se to izbriše - rekao je Mihajlović.

Dodao je da će sa svim povećenjima minimalne zarade koju Vlada Srbije predviđa, Srbija opet biti na začelju svih zemalja u okruženju.

- Opet će naša minimalna zarada biti najniža. Sa tim sindikati ne mogu da se pomire. Spremni smo da razgovaramo o svemu, ali ukoliko bude ignorisan zahtev sindikata, preduzećemo i neke druge mere, a ono što znamo da radimo, to su nažalost protesti. Mi se i za to spremamo - naveo je predsednik SSSS.

Na skupu je istaknuto i da minimalna zarada ne treba da bude pravilo već izuzetak. Predstavnik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Miloš Miljković izjavio je da minimalna zarada ne može biti u iznosu u kome je predložena.

- Više je razloga, a glavni je kupovna moć. Prema tom kriterijumu predloženi nivo rasta minimalne zarade za narednu godinu nije dovoljan. Kao kriterijum u određivanju zarada više nije bitna ni stopa zaposlenosti, ni rast bruto domaćeg proizvoda, već šta je to što građanin sa tom minimalnom platom može da kupi -

On je, ilustrujući malu kupovnu moć u Srbiji, naveo da je prosečna plata u Danskoj 4.200 evra, a u Srbiji 920 evra, što je 4,5 puta manje, dok su istovremeno cene proizvoda u Srbiji samo oko 50 odsto niže u Srbiji nego u Danskoj.

Predstavnik SSSS Aca Radojević kazao je da je u maju u Srbiji prosečnu zaradu, od 107.705 dinara i nešto više od toga, primalo 652.000 ljudi, odnosno 28% zaposlenih.

- Prosečna zatrada u Srbiji jeste statistički tačna, ali statistika zavarava jer mali broj ljudi sa velikim platama značajno povećava prosek. Samo jedna najveća zarada u Srbiji povećava prosek svakog zaposlenog sa dvocifrenim iznosom. Samo pet odsto zaposlenih sa tri do četiri puta većom platom mogu napumpati prosek zarade za 10 do 15% - rekao je on.

Radojević je naveo da podaci pokazuju i da polovini zaposlenih u Srbiji treba oko 40.000 dinara mesečno kako bi dosegli iznos prosečne zarade. Predstavnica SSSS, koja učestvuje u Radnoj grupi SES u pregovorima o minimalnoj zaradi Sanja Paunović predstavila je analizu o minimalnoj zaradi i njenom uticaju na plate u Srbiji.

Paunović je navela da je minimalna zarada u maju ove godine bila niža od potrošačke korpe, ističući da je je 48% zarade bilo utrošeno na hranu i bezalkoholna pića u toj korpi, dok je za stanovanje, odnosno komunalije, struju i vodu bilo utrošeno 20 odsto zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi.

- Istovremeno, minimalna zarada je u maju bila dva puta manja od prosečne potrošačke korpe - rekla je ona.

Kako je naglasila, u periodu od 2020. do 2024. godine visina minimalne zarade je bila ispod praga rizika od siromaštva za tročlanu i četvoročlanu porodicu u Srbiji.

- U 2024. godini, prosečna zarada je bila 26,4% niža od praga rizika od siromaštva za tročlanu porodicu i 36,4% niža od praga rizika od siromaštva za četvoročlanu porodicu - kazala je Paunović.

Prema njenim rečima, podaci su pokazali da rast zarade ne dovodi do otpuštanja radnika. Privredna društva u Srbiji, kako je kazala, već čitavu deceniju posluju profitabilno, a dobit stalno raste.

- Od 2020. do 2024. profiti kompanija su porasli za 126%, dok u zarade porasle samo za 63%, što znači da smo imali preraspodelu rezultata rada u korist poslodavaca, odnosno vlasnika kapitala - rekla je ona.

Paunović je navela da je Srbija po iznosu minimalne zarade u maju, a prema standardu kupovne moći, bila pretposlednja u Evropi, nakon Albanije.

- Prema projekciji Vlade Srbije od 20. jaunara 2024. godine, odnosno predstavljenom planu Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027, minimalna zarada u 2027. godini treba da iznosi 650 EUR (76.050 dinara). Da bi se značajno približila tom iznosu, minimalna cena rada u 2026. godini trebalo bi da bude najmanje 600 EUR, odnosno oko 70.000 dinara ili 403 dinara po satu - kazala je predstavnica SSSS.

Podsetila je da je na prvom održanom sastanku SES o iznosu minimalca za 2026. godinu predlog Vlade Srbije bio 371 dinar po satu.