Radimo manje, plata ista - Da li je Srbija spremna za slovenački model?

Slovenija uvodi kraću radnu nedelju za radnike starije od 55 godina, što otvara pitanje – da li je i u Srbiji radno vreme od 40 sati nedeljno prevaziđeno. Profesorka na Ekonomskom fakultetu Aleksandra Anić izjavila je za RTS da kraća radna nedelja povećava produktivnost, a primeri iz sveta pokazuju da pozitivno utiče i na napredak firmi. Ipak, dodaje da je Srbija daleko od takvog scenarija i da bi za njegovu primenu bio neophodan snažan pritisak radnika i sindikata.

Prema novom predlogu u Sloveniji, radnici stariji od 58 godina ili oni sa više od 35 godina radnog staža, od 2026. godine moći će da biraju između šestočasovnog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda – uz punu platu i doprinose.

Sa druge strane, poslodavce u mnogim zemljama brine da li će posao biti završen na vreme ako zaposleni provode manje vremena na radnom mestu.

Aleksandra Anić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ističe da kraća radna nedelja dugoročno povećava produktivnost, jer su zaposleni zadovoljniji i poslom i životom, što se pozitivno odražava i na rezultate kompanija. Najnoviji primeri firmi koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju, kako kaže, to i potvrđuju.

- Potrebna je bolja automatizacija, digitalizacija i tehnološki razvoj da bi se za kraće vreme proizvodilo više, ali to se mora uraditi bez obzira da radno vreme. Ulaganjem u mašine i opremu štedi se i fizički rad. Ne postoji razlog ni zašto bi maloprodajni objekti u Srbiji imali noćne smene, a treba razmisliti i o radu nedeljom - navodi Anić.

Anićeva ističe da bi možda gubitke imao uslužni sektor – pre svega ugostiteljstvo i turizam, dok bi proizvodne delatnosti mogle funkcionisati sa kraćim radnim nedeljama.

Kraće radno vreme, prema njenim rečima, pozitivno bi uticalo i na kvalitet slobodnog vremena, ali i na zdravlje stanovništva.

- "Najveći otpor stiže od poslodavaca i Ministarstva finansija, koji ne prepoznaju da zadovoljni zaposleni i smanjeni stres mogu značajno doprineti poslovanju. Vlast u Srbiji obično popušta pred poslodavcima, a ne pred sindikatima – koji su, uz to, veoma slabi. Zbog toga nisam optimista - kaže Anićeva.

Na pitanje kada Srbija može očekivati kraću radnu nedelju, Anićeva odgovara da bi prvi korak bio da se poštuje postojeće radno vreme od 40 sati – što često nije slučaj.

- Činjenica je da najrazvijenije zemlje imaju najmanji broj radnih sati – u proseku oko 30, dok je u Srbiji taj broj znatno veći. Sa razvojem privrede i društva trebalo bi težiti skraćenju radnog vremena, ali je neophodno da država kroz svoje politike obezbedi poštovanje prava radnika - naglašava Anićeva.

Ipak, zaključuje da je Srbija još daleko od tog modela, te da bi snažniji pritisak radnika i sindikata nešto i promenio, ali da je realnost da veliki broj ljudi radi za minimalac.

- Radnici su kod nas ubijeni u pojam – bolje da ćutim, bolje da radim, makar i za minimalac, nego da ostanem bez ikakvog prihoda. To je pogrešna percepcija - zaključuje Aleksandra Anić.