Može li Srbija da zadrži prehrambeni suverenitet u promenjenom svetu

Klimatske promene nanose sve veću štetu domaćoj poljoprivredi, a ni geopolitička situacija često ne ide na ruku srpskim proizvođačima. Od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, Srbija je izgubila značajno tržište, pa svoju šansu sada traži u povratku na tržišta nesvrstanih zemalja, gde je nekada imala snažno prisustvo. Unapređenje proizvodnje i izvoza nije moguće bez ozbiljnije podrške države.

"Uslovima na tržištu se prilagođavamo tako što analiziramo svaki trošak, sagledavamo da li je on zaista potreban i pokušavamo da pravimo uštede na svakom koraku. Zamislite bilo koji posao u kojem su troškovi proizvodnje povećani za skoro 40 odsto, prodajne cene nepromenjene, a prinosi niži za 60 odsto. Koliko poslova bi to preživelo? Poljoprivreda to podnosi, ali pitanje je, dokle," kaže Nandor Vereš iz ZZ "Agrosoj" iz Neuzine.

U ZZ "Beška" ističu da na tržištu postoji veliki disbalans između cena repromaterijala, mehanizacije i cena ratarskih proizvoda.

- Trudimo se da reagujemo u najpovoljnijim trenucima tokom godine i veoma pažljivo biramo izvore finansiranja - kaže Dragan Lončar iz ZZ "Beška".

Sledeća godina biće posebno izazovna za proizvođače hrane, jer je teško i funkcionisati i investirati u vreme velikih kriza.

- Smanjićemo površine pod kukuruzom i povećati one pod crnim lukom i šargarepom. Rizik je i dalje veliki i posao iziskuje veliku posvećenost. Zadruga će u narednim godinama raditi na fokusiranju na kulture koje mogu da se proizvode profitabilno i na uštedama gde god je to moguće - ističe Vereš.

Zbog klimatskih promena i niskih otkupnih cena, mnogi unapred planiraju svaki detalj proizvodnje.

- Povećavamo procenat ozimih kultura, širimo zalivne sisteme, gajimo manje osetljive jare kulture, a kooperantima savetujemo osiguranje useva - kaže Lončar.Neizvesnost koči investicije

Iako zadruge pokušavaju da investiraju u razvoj, sve se radi oprezno i postepeno.

- Do sada smo uložili u solarne panele, specijalizovane mašine za povrće, pakerice, vage, boks palete, hladnjače i savremena skladišta za luk. U planu je nabavka novih solarnih panela i proširenje skladišnih kapaciteta i zalivnog sistema. U ekonomiji, kada stanu investicije, staje i razvoj, a to ne smemo dozvoliti - poručuje Vereš.

U ZZ "Beška" sve mašine su opremljene uređajima za preciznu poljoprivredu.

- Koristimo softver za satelitsko praćenje useva tokom vegetacije. Zalivni sistem je na solarni pogon i kontroliše se daljinski. Nove tehnologije povećavaju produktivnost, ali zahtevaju obučene ljude. Bez alata nema zanata - dodaje Lončar.

Tehnološki napredak nadmašuje mogućnosti prosečnog gazdinstva, pa su zadruge rešenje za male proizvođače, kroz model "mašinskih prstenova".

Iako tehnologija napreduje, široka primena dronova u srpskoj poljoprivredi će sačekati. Prvo je potrebno uvesti osnovne tehnologije kao što su zalivni sistemi na većim površinama.

- To je preduslov da poljoprivreda opstane i postane konkurentna Holandiji, Danskoj, Nemačkoj. Potrebno je sprovesti komasaciju i velike investicije u navodnjavanje. Stočarstvo je takođe ključno - daje stajnjak kao vredno đubrivo za održivost zemljišta. Voda je temelj svega, dok to ne rešimo, vrtimo se u krug - kaže Vereš.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan ukazuje na to da poljoprivreda u Srbiji nije zaista tretirana kao strateška grana.

- Nema sigurnosti ni u čemu, osim možda u Bogu, ako s njim može da se dogovori. Bez poljoprivrede kao strateške grane nema ni sigurnosti, ni kvalitetne hrane po prihvatljivim cenama - upozorava on.

Ove godine rod pšenice je dobar, ali podseća da smo rekord imali 1991, kada je proizvedeno 3,7 miliona tona. Rekord za kukuruz je bio 1986. sa preko 8 miliona tona, a za šećernu repu 1989. sa 4,9 miliona tona. Najviše šljiva i grožđa Srbija je imala 1969.

- Budućnost poljoprivrede je u vraćanju na stare osnove. Od 2020. do danas, šteta od suša iznosi oko 9,5 milijardi evra - kaže Gulan.

Nauka, kako ističe, mora da odgovori novim sortama i hibridima, jer će u suprotnom do 2050. rod pšenice opasti za četvrtinu, a kukuruz znatno više.

Iako Srbija još uvek ima suficit u trgovini hranom, on se iz godine u godinu smanjuje. Posebno je teško stanje u stočarstvu.

- Potrošnja kukuruza je pala sa 4,5 na 3,5 miliona tona jer su nam staje prazne. Imamo 669.000 goveda - kao pre sto godina, i 2.349.100 svinja - nivo iz 1947. Samo za uvoz svinjskog mesa i mleka prošle godine dato je 650 miliona dolara - ističe Gulan.

Nova agrarna strategija, koja je u izradi, treba da vrati Srbiji prehrambeni suverenitet.

- Godine 1866. smo imali 1.300 svinja na 1.000 stanovnika, više nego Amerika. Poslednji veliki izvoz svinjetine bio je 1991. u vrednosti od 762 miliona dolara. Danas imamo 6,5 miliona stanovnika i svega dva miliona svinja. Danska ima šest miliona stanovnika i čak 32 miliona svinja - dodaje Gulan.

Na poljoprivredu sve više utiču i globalna dešavanja.

- Jabuke smo izvozili u Rusiju, ali se ona pripremila za rat i sada ima viškove za izvoz. Mi moramo tražiti nova tržišta, vraćamo se na nesvrstane, ali to nije dovoljno - poručuje Gulan.

Srpskim poljoprivrednicima je potrebna sistemska i dugoročna podrška, jer su promene klime i tržišta sve intenzivnije. Od 2000. godine do danas, Srbija je promenila čak 17 ministara poljoprivrede, što ne ostavlja prostor za stabilnu agrarnu politiku i ozbiljan naučni rad.

ZZ Agrosoj Neuzina

Zemljoradnička zadruga Beška

ZZ Agrosoj Neuzina

ZZ Beška

Dragan Lončar

Nandor Vereš

Branislav Gulan

prehrambeni suverentiet

budućnost srpske proljoprivrede

uzgoj svinja

dronovi u poljoprivredi