Promocija knjige "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" 25. januara u kuli Nebojša

U okviru projekta "Priče o Beogradu" Mirjana Đurđević govoriće o knjizi "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" 25. januara u 19 h u kuli Nebojša. O knjizi će govoriti i Anđelka Cvijić.

JP "Beogradska tvrđava" pokrenulo je projekat "Priče o Beogradu" sa ciljem da promoviše kulturno nasleđe Beograda i podunavskih zemalja i unapredi saradnju u oblasti kulture i revitalizacije spomeničkog nasleđa kroz savremeno umetničko stvaralaštvo.

Projektom "Priče o Beogradu" biće promovisana književna dela domaćih autora kroz razgovore sa piscima i stručnjacima iz različitih oblasti kulture. Cilj je uspostavljanje novog sadržaja u revitalizovanom prostoru kule Nebojša i promocija Beograda i reka na čijim obalama leži. Pravo mesto da se započnu "priče o Beogradu" je upravo Beogradska tvrđava, mesto koje je tokom dva milenijuma duge prošlosti bilo istorijsko i urbano jezgro iz koga se razvio moderni Beogradm saopšteno je iz JP "Beogradska tvrđava".

Mirjana Đurđević je atipična spisateljica. Njena proza ne pripada krimi-romanima, iako se žanrom poigrava. Njeni romani nisu ni tipično žensko pismo, kao što ni njene glavne junakinje nemaju sličnosti sa korpusom ženskih likova u srpskoj prozi. "Kaja, Beograd i dobri Amerikanac" nije klasičan istorijski roman, iako obuhvata period 1927–1945, prateći kratki istorijat suživota Beograđana sa Kalmicima, budističkom zajednicom koja se bežeći od Oktobarske revolucije doselila na ove prostore, a potom opet, bežeći pred nacizmom, nestala, a da nije ostavila gotovo nikakvog traga, čak ni u sećanjima samih Beograđana koji za njih kao da nisu ni znali. Glavna junakinja, radoznalog i emancipovanog duha, energična spisateljica Mica Đurđević, alter ego same autorke, izdvaja se kao veoma atipična pojava u svom angažmanu da pomogne kalmičkoj devojčici Kaji, takođe, liku veoma osobenog karaktera.

Mirjana Đurđević na svoj duhoviti način provocira savremenog čitaoca da preispita sopstvene stavove i navike da se stvari posmatraju pojednostavljeno, tipološki, iz ugla uvreženih predstava i predrasuda. U tom smislu, "priča o Beogradu u kome ste propustili da živite", kako glasi podnaslov romana, doživljava se i kao priča o Beogradu u kome upravo živimo i koji se odista ne razlikuje mnogo od onog pređašnjeg u nekim glavnim crtama na koje se roman fokusira.