Slovenija izbegla recesiju, ali rast je mršav

Ministarstvo finansija: Rast očekivan

Ministarstvo finansija je očekivalo bolje statističke podatke o privrednom rastu Slovenije za drugo tromesečje. - Iz perspektive mera koje država može da preduzme, u našoj proceni ispunjeni su uslovi za rast - naveli su kao odgovor na današnje objavljivanje najnovijih podataka o kretanju BDP-a, prema agenciji STA.

Država podstiče privredni rast, između ostalog, ulaganjima, koja su poslednjih godina na rekordnim nivoima, naveli su u saopštenju za javnost. U 2023. godini iz državnog budžeta za investicije je izdvojeno 2,2 milijarde evra, prošle godine 1,5 milijardi evra, a ove godine se očekuje da će ponovo dostići 2,2 milijarde evra.

Pored toga, nastavlja se sprovođenje Plana za oporavak i otpornost i Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021–2027, dodaje ministarstvo, koje smatra da je reforma sistema plata u javnom sektoru pozitivno doprinela privatnoj potrošnji, što je pozitivno uticalo na privrednu aktivnost sa rastom od 3,6%.


Banka Slovenije: Rizici sporijeg rasta i dalje povišeni

Prema proceni Banke Slovenije, podaci o rastu BDP-a uglavnom potvrđuju izglede za ovogodišnji privredni rast iz njihove junske prognoze, kada su predviđali rast od 1,3%.

- Snažne plate i uslovi na tržištu rada, uz poboljšano poverenje potrošača u drugom tromesečju, kao i vreme uskršnjih praznika, koji su ove godine bili u aprilu, značajno su podstakli privatnu potrošnju u odnosu na prethodnu godinu, za 3,6%. Znakovi oporavka vidljivi su i na strani bruto investicija u fiksni kapital, koje su porasle za 1,9%, ali su i dalje niže nego pre godinu dana (za 0,2%), uglavnom zbog ovogodišnje povećane neizvesnosti u globalnom okruženju. To je takođe oslabilo spoljnu tražnju glavnih trgovinskih partnera, zbog čega je izvoz pao u odnosu na prethodnu godinu (za 0,8%), dok je solidan rast uvoza (2,7%) u neizvesnim ekonomskim uslovima i uz skromna ulaganja uglavnom povezan sa akumulacijom zaliha, što je povećalo privredni rast za 1,7 procentnih poena - navela je Centralna banka, podsećajući da je doprinos neto spoljne trgovine rastu BDP-a ponovo bio negativan usled takvih okolnosti.

- Dostupni podaci uglavnom potvrđuju izglede za ovogodišnji privredni rast iz junskih prognoza Banke Slovenije, ali rizici sporijeg rasta i dalje su povišeni. S obzirom na prognoze, očekujemo da će se u drugoj polovini godine, uz solidne domaće faktore rasta, postepeno poboljšavati i povezana aktivnost - dodali su.


Golob: Slovenija ostaje stabilna i usmerena na razvoj