Šta radnik može da preduzme ako mu kasni plata?

Pravo na zaradu je jedno od najvažnijih prava svakog zaposlenog, detaljno regulisano Zakonom o radu. Zakon definiše od čega se zarada sastoji, u kojim rokovima mora biti isplaćena i koje mogućnosti zaposleni ima u slučaju kašnjenja.

Zarada se sastoji od:

Osnovne zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na poslu.
Dela zarade za radni učinak.
Uvećane zarade (npr. prekovremeni rad, rad praznikom).
Bonusa i nagrada za doprinos poslovnom uspehu.
Drugih primanja definisanih opštim aktima i ugovorom o radu.

Zakon garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti, što znači da poslodavac ne sme da pravi razliku u plati ako su uslovi za obavljanje posla isti (npr. nivo obrazovanja, veštine i odgovornost), piše Infostud.


Razlika između neto i bruto zarade

Da biste razumeli svoju platu, važno je da znate razliku između osnovnih pojmova:

Neto zarada je iznos koji dobijate na račun, nakon što su plaćeni porezi i doprinosi na teret zaposlenog.
Bruto 1 zarada je neto zarada uvećana za poreze i doprinose koje plaća radnik. Ovo je iznos koji se, prema Zakonu o radu, smatra zaradom i mora biti naveden u ugovoru o radu.
Bruto 2 zarada predstavlja ukupni trošak poslodavca po zaposlenom, a čine je bruto 1 zarada plus porezi i doprinosi na zaradu, koje plaća poslodavac.


Rokovi za isplatu i pravna zaštita

Poslodavac je dužan da isplati zaradu najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Primera radi, plata za jul mora biti isplaćena najkasnije do 31. avgusta. Svako kašnjenje nakon tog roka smatra se docnjom.

U slučaju da poslodavac kasni sa isplatom, dužan je da do kraja tekućeg meseca izda obračun zarade za prethodni mesec. Ovaj dokument je ključan jer predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje zaposleni može da pokrene postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja, bez potrebe za sudskim postupkom.


Šta preduzeti ako plata kasni?

Ako poslodavac ne isplati platu na vreme i ne izda obračun, zaposleni može da se obrati Inspekciji za rad. Prijava može biti podneta pismeno ili usmeno, a može biti i anonimna. Inspekcija nema ovlašćenje da sama izvrši naplatu, ali može da rešenjem obaveže poslodavca da izda obračun zarade, čime se zaposlenom otvara put ka prinudnoj naplati.

Važno je znati da je rok za prinudnu naplatu neisplaćenih primanja tri godine od dana dospelosti. Zaposleni takođe ima pravo i na zakonsku zateznu kamatu od prvog dana kašnjenja pa sve do dana isplate.

Na kraju, treba naglasiti da, prema propisima, isplata zarade ne mora nužno da bude na tekući račun – može se obaviti i u gotovini. Međutim, poslodavac je i u tom slučaju obavezan da plati sve poreze i doprinose. Svako izbegavanje plaćanja ovih dažbina je protivzakonito.

Inspekcija za rad

kašnjenje plate

Šta radnik može da preduzme ako mu kasni plata

Zakon o radu