NASA će postaviti nuklearni reaktor na Mesecu do 2030. godine

Američka svemirska agencija NASA će ubrzati planove za izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu do 2030. godine, izveštavaju američki mediji. Izgradnja nuklearnog reaktora na Mesecu je deo američkih ambicija da se izgradi stalna baza za život ljudi na površini našeg pratioca.

Prema pisanju Politika, vršilac dužnosti direktora Nase pomenuo je slične planove Kine i Rusije i rekao da bi te dve zemlje "potencijalno mogle da proglase zonu zabrane" na Mesecu. Ali ostaju pitanja o tome koliko su cilj i vremenski okvir realni, s obzirom na nedavna velika smanjenja budžeta Nase, a neki naučnici su zabrinuti da su planovi vođeni geopolitičkim ciljevima. Nacije, uključujući SAD, Kinu, Rusiju, Indiju i Japan, žure da istraže površinu Meseca, a neke planiraju stalna ljudska naselja.

- Da bismo pravilno unapredili ovu kritičnu tehnologiju kako bismo mogli da podržimo buduću lunarnu ekonomiju, proizvodnju energije velike snage na Marsu i da bismo ojačali našu nacionalnu bezbednost u svemiru, neophodno je da agencija brzo deluje - napisao je američki ministar saobraćaja Šon Dafi, koga je predsednik Donald Tramp imenovao za privremenog šefa Nase, piše Njujork tajms.

Dafi je pozvao komercijalne kompanije da dostave predloge za izgradnju reaktora koji bi mogao da generiše najmanje 100 kilovata snage. Ovo je relativno malo. Tipična kopnena vetroturbina generiše dva-tri megavata. Ideja o izgradnji nuklearnog reaktora kao izvora energije na Mesecu nije nova. NASA je 2022. godine izdala tri ugovora od pet miliona dolara kompanijama za projektovanje reaktora. A u maju ove godine, Kina i Rusija su objavile da planiraju da izgrade automatizovanu nuklearnu elektranu na Mesecu do 2035. godine. Mnogi naučnici se slažu da bi to bio najbolji ili možda jedini način da se obezbedi kontinuirana energija na površini Meseca.

Jedan lunarni dan je ekvivalentan četiri nedelje na Zemlji, sastavljene od dve nedelje neprekidnog sunca i dve nedelje mraka. To čini oslanjanje na solarnu energiju veoma izazovnim.

- Izgradnja čak i skromnog lunarnog staništa za smeštaj male posade zahtevala bi proizvodnju energije megavatnih razmera. Solarni nizovi i baterije sami po sebi ne mogu pouzdano da zadovolje te zahteve - napominje dr Sungvu Lim, profesor istraživanja i instrumentacije svemirske opreme na univerzitetu u Sariju.

- Nuklearna energija nije samo poželjna, već je i neizbežna - dodaje profesor.

Lajonel Vilson, profesor nauke o Zemlji i planetarnih nauka na Univerzitetu Lankaster, veruje da je tehnički moguće postaviti reaktore na Mesec do 2030. godine "uz dovoljno novca", i ističe da već postoje projekti za male reaktore.

- Samo je pitanje da li će biti dovoljno lansiranja Artemisa da se do tada izgradi infrastruktura na Mesecu - navodi profesor, misleći na Nasin program svemirskih letova Artemis, koji ima za cilj slanje ljudi i opreme na Mesec.

Postoje i neka pitanja u vezi sa bezbednošću.

- Lansiranje radioaktivnog materijala kroz Zemljinu atmosferu donosi bezbednosne probleme. Za to morate imati posebnu dozvolu, ali nije nepremostivo - kaže dr Simeon Barber, specijalista za planetarne nauke na Otvorenom univerzitetu.

Dafijeva direktira došla je kao iznenađenje nakon nedavnih previranja u Nasi, i pošto je Trampova administracija najavila smanjenje budžeta Nase za 24 odsto u 2026. godini. To uključuje smanjenje značajnog broja naučnih programa kao što je program "Povratak uzoraka sa Marsa", koji ima za cilj da vrati uzorke sa površine Crvene planete na Zemlju.

Naučnici su takođe zabrinuti da je ova objava politički motivisan potez u novoj međunarodnoj trci za Mesec.

- Čini se da se vraćamo u stare dane prve svemirske trke, što je, iz naučne perspektive, pomalo razočaravajuće i zabrinjavajuće. Konkurencija može stvoriti inovacije, ali ako postoji uži fokus na nacionalni interes i uspostavljanje vlasništva, onda možete izgubiti iz vida širu sliku, a to je istraživanje Sunčevog sistema i šire - kaže dr Barber.

Nasin program Artemis 3 ima za cilj da pošalje ljude na površinu Meseca 2027. godine, ali se suočio sa nizom neuspeha i neizvesnosti oko finansiranja.

- Ako imate nuklearnu energiju za bazu, ali nemate način da tamo dovedete ljude i opremu, onda to i nije od velike koristi. Planovi trenutno ne deluju kao da su usaglašeni - smatra Barber.