Šta donosi promena pravne forme javnih preduzeća?

Sedam javnih preduzeća u čijim rukama se nalaze mnogi prirodni i infrastrukturni resursi poput najvažnijih puteva, šuma, voda, nacionalnih parkova i skijališta, menjaju pravnu formu i iz javnog preduzeća prelaze u društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), odlučila je Vlada Srbije.


Ove promene su u skladu sa Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je stupio na snagu u septembru 2023. godine, a čija je primena počela godinu dana kasnije.


Direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) i ekonomista Nenad Jevtović rekao je da sama promena pravne forme javnih preduzeća neće uticati na suštinu njihovog poslovanja, jer vlasnik i dalje ostaje država.

- Međutim, država je apstraktan pojam, a preduzeća u državnom vlasništvu su konkretna stvar koja vrlo brzo iz apstrakcije prelazi u realnost kada ta preduzeća zbog lošeg poslovanja koštaju građane od nekoliko miliona do čak milijardu evra - ističe Jevtović.
Imajući u vidu da menadžment biraju političari, naš sagovornik je naglasio da ni to samo po sebi nije loše, nemoralno ili van svetske prakse, ali da je problem u tome što ne postoje izgrađeni mehanizmi koji bi kontrolisali da li taj menadžment radi u cilju maksimizacije profita i kvaliteta usluga za građane.

Ako se ova reforma izvede pažljivo i bez političkog uticaja, mogli bismo da dobijemo zdraviji sistem upravljanja javnim resursima. Ali, postoji i rizik da promena bude iskorišćena kao priprema terena za prodaju nacionalne infrastrukture.

- Promena pravne forme sedam javnih preduzeća u status društva sa ograničenom odgovornošću sama po sebi ne znači ništa, ali je pitanje šta stoji iza toga jer se tako mogu praviti razne alternative. Bojim se da je najvažniji razlog za to prodaja ovih preduzeća - kaže za Biznis.rs ekonomista i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

On podseća da je naša država već prodala mnogo toga, od poljoprivrednog zemljišta do građevina i banaka.

- Ostajemo bez imovine, zadužujemo se i taj novac trošimo. Dug raste, a mi idemo ka završetku ovakvog koncepta ekonomije - kaže Kovačević i dodaje da su javna preduzeća za strance nepoznata i ova promena je logičnija.

Milan Kovačević smatra da bi najvažniji razlog za promenu pravne forme javnih preduzeća u d.o.o. mogla biti želja da se još ponešto proda "da bi ova vlast imala novca za dalje preživljavanje i povećanje plata, kao što i zaduživanjem postiže". On zaključuje da je glavni cilj da se narod zbuni.

- Više ne treba upotrebljavati reč privatizacija, ni strana ulaganja. Treba govoriti o suštini, koja je kod svih tih termina sakrivena. Ako damo jedno državno preduzeće -prodali smo deo suvereniteta države - navodi Kovačević.
Pomenutih sedam preduzeća zajedno imaju 6.213 zaposlenih i osnovni kapital od 232,8 milijardi dinara, a u 2024. godini skupa su prihodovala čak 665,4 mil EUR.

Srbijašume gazduju na 892.707 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta. Preduzeće obavlja stručno-savetodavne poslove na 1.221.265 hektara šuma sopstvenika - fizičkih lica, upravlja sa 56 zaštićenih područja na 418.185 hektara i gazduje sa 27 lovišta ukupne površine 272.070 hektara. Preduzeće upravlja ribarskim i zaštićenim područjima "Beograd", "Dunav" i "Mlava".

Putevi Srbije bave se upravljanjem, održavanjem i zaštitom državnih puteva prvog i drugog reda, što uključuje izgradnju, rekonstrukciju, kontrolu i naplatu putarine. Ukupna dužina mreže državnih puteva prvog i drugog reda u Srbiji iznosi 16.568 kilometara, a na njima je evidentirano 3.549 mostova.

Vlada Republike Srbije

Agencija za privredne registre Beograd

javna preduzeća

pravna forma