Nemačka steže kaiš - Manja socijalna pomoć za ukrajinske izbeglice

Bavarski premijer i lider CSU Markus Zeder zatražio je da se smanji mesečna socijalna pomoć poznata kao Burgergeld (građanski dodatak) za sve ukrajinske izbeglice u Nemačkoj.
Građanski dohodak je u punom iznosu dodeljivan na šest meseci, nakon čega je mogao biti smanjen ako korisnik ne pokaže napredak u pronalaženju posla ili prihoda. To pravilo važi i za mesečnu sumu namenjenu tražiocima azila.

Prema koalicionom dogovoru Demohrišćana i Socijaldemokrata, ukrajinske izbeglice koje su došle u Nemačku posle 1. aprila 2025. godine, više nemaju pravo na građanski dohodak, već dobijaju naknadu za tražioce azila.

Premijer Bavarske i lider CSU Markus Zeder zatražio je da se sada ta niža suma dodeljuje i onim ukrajinskim izbeglicama koje su u Nemačku došle pre 1. aprila ove godine.
Federalna agencija za zapošljavanje prenosi da je oko trećine ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj zaposleno.

Zeder nije doveo u pitanje druge olakšice za izbeglice iz Ukrajine. Ti ljudi se, na primer, odmah po dolasku registruju u Službi za zapošljavanje kao i svi drugi imigranti. Ako počnu sa stručnom obukom ona im je plaćena kao i integracioni kurs koji uključuje i kurs nemačkog jezika. Država im pokriva i troškove prevoza, knjiga, materijala, čuvanja dece.

Za jednu izbeglicu iz Ukrajine nemačka država tako, prema gruboj proceni, plaća između 1.700 i 2.000 EUR mesečno.

U 2024. godini je u Nemačkoj bilo oko 5,5 miliona ljudi koji su primali građanski dohodak, uključujući decu i mlade. Od toga njih 47 odsto – nešto više od 2,5 miliona ljudi, među kojima je oko 700.000 do 800.000 Ukrajinaca – nema nemački pasoš.

Troškovi za građanski dohodak su poslednje godine porasli: Nemačka je prošle godine izdvojila oko 4 mlrd EUR više nego 2023. godine - ukupno 46,9 mlrd EUR, što je povećanje od 9%.

Bavarska

Markus Zeder

ukrajinske izbeglice

socijalna pomoć