Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Globalno zagađenje mora: Samo 0,5% naftnih mrlja sa brodova prijavljeno nadležnima
Komentari
(Foto: Unsplash/Chris Pagan)
Većina zagađenja dolazi od ilegalnog ispuštanja balastnih voda. Inspekcije su retke, sankcije minimalne, a posledice po morski ekosistem ozbiljne, posebno zbog štete planktonu i morskom lancu ishrane.
Ilegalno na morski sistem
Samo 474, od više od 90.000 naftnih mrlja, koje su potekle sa brodova širom sveta, prijavljene su nadležnim organima tokom petogodišnjeg perioda, a gotovo nijedna od njih nije rezultirala kaznama ili sankcijama.
Inače, sve naftne mrlje sa brodova koje su vidljive putem satelita su ilegalne, jer premašuju dozvoljene granice zagađenja za najmanje tri reda veličine, pokazuje novo istraživanje Državnog univerziteta Floride.
Mnoge od ovih mrlja rezultat su namernog ispuštanja balastnih voda koje sadrže naftu, da očuvaju stabilnost broda.
Hugo Tagholm, izvršni direktor organizacije Oceana UK, izjavio je da su "zapanjujući ekstremni nivoi toksičnog zagađenja koje izazivaju naftna izlivanja sa brodova" i da je "neverovatno koliko je malo izveštaja o toj situaciji."
Detaljna analiza pokazala je da 20% odnosno 90.411 mrlja – potiče sa brodova i da im ukupna površina odgovara veličini Italije. Pri tome se 21 pojas, u kom su mrlje velike gustine, poklapa sa brodskim rutama.
U poređenju s tim, dva odsto mrlja potiče sa naftnih platformi i cevovoda, dok nešto više od šest odsto dolazi iz prirodnih izvora na dnu okeana. Ostatak potiče iz kopnenih izvora ili neidentifikovanih brodova.
- Naši podaci pokazuju da ova izlivanja predstavljaju uporna i rasprostranjena kršenja propisa - rekao je Jan Makdonald, penzionisani profesor okeanografije sa Državnog univerziteta Floride i koautor studije.
Na "udaru" afričke zemlje
U drugoj studiji satelitskih snimaka obale zapadnoafričkih zemalja od 2021. do 2022. godine, otkrilveno je da 16% naftnih mrlja, površine 28.800 fudbalskih terena, potiče sa brodova. U tom periodu međunarodne vlasti za zagađenje mora nisu zabeležile nijedan incident u vodama Gane, Obale Slonovače, Sijera Leonea, Liberije i Toga.
Stručnjaci upozoravaju da ova hronična izlivanja ugrožavaju morski život i da veliki deo zagađenja sa brodova dolazi iz onoga što je poznato kao ispuštanje balastnih voda.
Ulje i potencijalno toksične tečnosti iz mašinskog prostora broda skupljaju se u brodskom dnu. Brodovi moraju da se oslobode ovih voda jer, ako se ne uklone, mogu da utiču na stabilnost broda i izazovu koroziju, što predstavlja bezbednosni rizik. Balastna voda može se legalno ispustiti u more ako se prethodno tretira separatorom ulja i vode, koji se nalazi na većim brodovima, ali to se ne dešava uvek.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.