Koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi magacini sa bojama, lakovima i plastikom bili bezbedni?

Skladištenje opasnih materija mora da bude takvo da minimizira rizik od ugroženosti zdravlja, života ljudi i životne sredine, kaže za RTS dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda. Upozorava da je veoma opasno takve materije čuvati u neregistrovanim i neprijavljenim objektima i prostorima.

U sredu je u požaru u Malom Mokrom Lugu izgoreo prostor sa bojama i lakovima. Kakvi su propisi ukoliko se neko bavi proizvodnjom i skladištenjem takvih materijala?

Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta i stručnjak za logistiku, rekao je za RTS da skladištenje opasnih materija mora da bude takvo da minimizira rizik po ugroženost zdravlja, života ljudi i životne sredine.

Prema njegovim rečima, svaka materija i svaka roba imaju svoje fizičko-hemijske karakteristike, agregatna stanja, pojavne oblike i po našim pravilima ima devet klasa opasnih materija.

Prilikom skladištenja, transporta, pretovara pakovanja, neophodno je voditi računa o zahtevima i uslovima koji su propisani za takve vrste materija, rekao je profesor Kilibarda.

Da bi se nešto od takvih materijala skladištilo, ističe, prostor mora da se ispuni više uslova.

- Prvo je lokacija – gde može da se nađe takvo skladište, zatim situacioni plan objekta, konstrukcija objekta, tehnički uslovi koje treba da zadovolji, da dobije saglasnost za tehničku i projektnu dokumentaciju, dozvolu za rad, kao i postupke i procedure koje će se primenjivati u takvim objektima - objasnio je profesor.

Zakon jasno propisuje koje tehničke uslove treba da zadovolji objekat za skladištenje opasnih materija.

- Pored onih standardnih konstrukcijskih karakteristika, tu je požarni sektor, eksplozivni delovi, zatim obeležavanje transportnih puteva, osvetljenje, temperaturni režimi u okviru objekata, vlažnost vazduha, postavljanje različite opreme za preventivno delovanje i niz drugih propisa koje je potrebno ispuniti i primeniti i u toku projektovanja, ali i u toku eksploatacije - rekao je Kilibarda.

Za dobijanje dozvole, kaže, potrebna je saglasnost tri ministarstva – Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova za požarni sektor i Ministarstva za zaštitu životne sredine.

- Znači, oni treba da dobiju saglasnosti i postoji nadzor na prijavljenim objektima. Problem su oni neprijavljeni - rekao je profesor.

Naveo je da u Srbiji nema dovoljno prostora za skladištenje opasnih materija i da se one često čuvaju u neadekvatnim objektima koji ne ispunjavaju uslove.

To su, kako kaže, neki priručni objekti, čak se takve materije čuvaju i u kućama.

Postoji, nažalost, i situacija gde su ljudi razvili jednu vrstu biznisa, gde se izdaju kuće, izdaju se stanovi koje će neko sutra koristiti kao magacinski prostor.

- To je vrlo opasno i mi smo često imali primere da se u faktički neregistrovanim, neprijavljenim objektima i prostorima čuvaju te materije i to je definitivno protiv svih tih zakonskih i propisanih regulativa - rekao je profesor.

Veoma je opasno, kaže, i one koje izdaju takve prostore, kao i za okruženje.

- To je često naseljeno područje, da se čuvaju takve robe, a taj nedostatak prostora i ne investiranja u adekvatne objekte, pravi probleme. Mislim da ljudi nisu često ni svesni dok se ne dogodi nešto - rekao je Kilibarda.

Ističe da roba mora da se grupiše prema svojim osobinama, da ima jasna rastojanja i zaštitne zone, da ima obeležene vatrogasne prolaze i ostale pristupne puteve, osvetljenje i opremu koja je vidno obeležena.

- Ovde je još bitno, te materije i robe moraju imati određene posude ili burad, kontejnere, druge ambalažne, materijale koje ih štite i ono što je vrlo važno da bude sve propisno obeleženo, ambalaža i zone skladištenja, ali i transportni i požarni putevi, kao i svi ostali - zaključio je profesor Kilibarda.