Veštačka inteligencija u Srbiji: ChatGPT sve češći alat za rad, učenje i zabavu

Prema najnovijim podacima kompanije za razvoj veštačke inteligencije Open AI, popularni alat ChatGPT, koji se našao na listi 10 najposećenijih sajtova u Srbiji 2024. godine, dnevno dobija čak 2,5 milijarde upita. ChatGPT predstavljen je svetu 2022. godine, a ubrzo posle toga postao je senzacija, koja danas broji preko 100 miliona korisnika. Pristupačnost, jednostavnost i širok spektar funkcionalnosti glavni su razlozi svetske popularnosti ChatGPT-a.

Pojavom ChatGPT-a, kako navodi Aleksandar Linc Đorđević, direktor organizacije "Data science conference", najveći broj građana počeo je svesno da koristi veštačku inteligenciju (AI) kako bi došli do željenih odgovora.

- Na taj način se zapravo smanjuje vreme koje je potrebno da se dođe do potrebnih informacija ili da se završi neki zadatak. Čak se i moja knjigovođa, koja ima preko 60 godina, konsultuje sa ChatGPT-em, umesto sa kolegama - izjavio je Đorđević.

Ljubiša Bojić, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, objašnjava da se veštačka inteligencija u Srbiji najviše koristi u tri pravca: za zabavu, produktivnost i obrazovanje, kao i da prema podacima sa Google Trends, Srbija spada među zemlje regiona sa najvećim interesovanjem za alate veštačke inteligencije. Takođe, ukazuje da je to naročito primetno među "mlađim i tehnološki pismenijim generacijama".

- Frilenseri, dizajneri, developeri, ali i advokati, lekari i nastavnici, koriste ChatGPT za izradu sadržaja, sumiranje izveštaja, pripremu nastave, pa čak i programiranje. Na primer, jedan kolega koristi AI za izdradu strategije za klijente, a učenici i studenti koriste veštačku inteligenciju za pomoć u učenju - rekao je Bojić.

Ističe da je takav vid korišćenja veštačke inteligencije sasvim prihvatljiv, dokle god ne preraste u "puko prepisivanje".

- Najbolji primer je kada student zadraži od veštačke inteligencije da mu objasni određeni koncept kao da ima dvanaest godina, tako se AI nađe u ulozi mentora - naveo je Bojić.

On, takođe, ukazuje na sveprisutnost veštačke inteligencije i ističe da je, iako nam deluju nevidljivo, reč o "duboko integrisanim sistemima koji uče iz naših navika".

- Neki idu i korak dalje, pa se dešava da prosečan čovek tretira ChatGPT kao prijatelja. Na primer, ja sam u šali nazvao svog ChatGPT asistenta Gradimir, te sam mu u pojedinim situacijama tražio savete kao da je reč o čoveku, a ne algoritmu - rekao je Bojić.

Dodaje da postoji opasnost da se nesvesno "čovek zameni mašinom", kao i da je zbližavanje ljudi sa veštačkom inteligencijom jedna od negativnih posledica korišćenja ove tehnologije.

Govoreći o različitim načinima na koji je moguće koristiti veštačku inteligenciju, Đorđević je istakao da veliki broj građana Srbije nesvesno koristi veštačku inteligenciju.

- U pitanju je neka vrsta pasivnog korišćenja veštačke inteligencije. Na primer, prilikom korišćenja Gugl pretraživača ili filtera na Instagramu, čak se i u video pozivima koriste algoritmi veštačke inteligencije da poboljšaju čitav taj doživljaj, a da ljudi toga nisu uopšte svesni - objasnio je Đorđević.

Bojić navodi da su algoritmi preporuke na društvenim mrežama, takođe, veštačka inteligencija, koja prepoznaje naše obrasce ponašanja i na osnovu njih nam nudi sadržaj.

- Prema podacima iz lokalne analize digitalnog ponašanja, aplikacije TikTok i YouTube su najpopularnije među mladima, a obe aplikacije se služe naprednim sistemima veštačke inteligencije koji utiču na to koji ćemo sadržaj gledati. Dakle, AI određuje koji će nam naredni video privući pažnju, što nije bez posledice za pažnju i način razmišljanja - ističe Bojić.

Đorđević smatra da je veštačka inteligencija "ušla u sve pore našeg društva", kao i da je velika verovatnoća da će ubuduće značajno uticati na kvalitet istog. Iz tog razloga, potrebno je da se građani Srbije informišu o korišćenju veštačke inteligencije, ali i da steknu poverenje u AI.

- Bitno je da se ulaže u edukaciju o AI, odnosno, u klasično informisanje, zato je važno da se nadležni pridržavaju Strategije razvoja veštačke inteligencije u Srbiji, ali i da se deo državnih resusa iskoristi za edukaciju građana, kako bi društvo moglo da se razvija u skladu sa tekovinama 21. veka - naveo je Đorđević.

Osvrnuvši se na brigu građana oko "curenja podataka", Đorđević je izjavio da nepoverenje prema veštačkoj inteligenciji može imati dalekosežne posledice.

- Kada govorimo o tom curenju podataka, podaci kao takvi mogu biti problematični, ali zadatak kompanija, pa i države, jeste da investiraju u tehnologije koje se koriste za prevenciju takvih stvari. Takođe, njihova dužnost je da garantuju građanima da će njihovi podaci biti sigurni - objašnjava Đorđević, dodaje da je deo odgovornosti i na nama samima, te da bi trebalo da informišemo o tome koje podatke i gde ostavljamo.

Mišljenje da većina korisnika u Srbiji nije dovoljno upoznata sa veštačkom inteligencijom i načinom na koji ona funkcioniše deli i Ljubiša Bojić, kao i da obrazovni sistem još uvek ne nudi dovoljno alata da građani razumeju osnove funkcionisanja veštačke inteligencije, što dovodi do polarizovanih stavova.

- Neki preuveličavaju veštačku inteligenciju kao svemogući entitet, dok drugi gaje nepoverenje i strah, često pod uticajem senzacionalističkih medijskih narativa - izjavio je Bojić.

Bojić ističe da je veštačka inteligencija u Srbiji prisutna, ali još uvek nedovoljno shvaćena. Takođe, mišljenja je da veštačka inteligencija, ukoliko se koristi promišljeno, umnogome može doprineti našoj svakodnevnici.

- Primeri, poput mojih razgovora sa Gradimirom, pokazuju da veštačka inteligencija može biti i nešto korisno, blisko i nenametljivo. Nije tu da nas zameni, već da nam pomogne da razmišljamo jasnije - zaključuje Bojić.