Da li je pad euribora na vidiku? - Neizvesnost globalne scene koči prognoze

Određeni indikatori ukazuju na mogući dalji pad euribora do kraja 2025. godine, ali to je nezahvalno prognozirati usled veoma turbulentnog okruženja, kaže za Internet portal RTS-a univerzitetski profesor Nikola Stakić.

U junu je međugodišnja inflacija iznosila 4,6%, na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena u junu bio je 0,9%, uz najveći doprinos cena voća, usluga, mesa i naftnih derivata.

Zbog visokih temperatura postoji rizik i da bi ovogodišnja poljoprivredna sezona mogla biti ispod prosečne, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da su ovogodišnji prinosi pojedinih ranih sorti voća bili niži od prošlogodišnjih.

Najverovatnije će doći do slabijih prinosa, manje ponude i posledično viših cena, usled različitih klimatskih faktora, prognozira univerzitetski profesor Nikola Stakić.

Na pitanje da li je to što je Narodna banka Srbije odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, rezultat opreza, Stakić odgovara potvrdno.

- Svakako, ovakva odluka je posledica pojačanog opreza usled faktora koji dolaze iz domaćeg, ali i međunarodnog okruženja. Ako govorimo o internim faktorima, moramo navesti inflaciona očekivanja po pitanju hrane tj. poljoprivrednih proizvoda, imajući u vidu da će najverovatnije doći do slabijih prinosa, manje ponude i posledično viših cena, usled različitih klimatskih faktora. Takav scenario možemo očekivati nakon letnjih meseci i ulaska u jesen koja tradicionalno predstavlja izazovan period u budžetiranju ličnih finansija. Kada na to dodamo činjenicu da je hrana najvažnija kategorija potrošačke korpe, sa preko 30 odsto učešća, cenovni efekat će se pojačano osetiti nego što je to slučaj npr. u zemljama EU. Tu nikako ne treba izuzeti ni međunarodne faktore, u vidu protekcionističkih trgovinskih mera, ali ni geopolitičke faktore na Bliskom istoku, koji utiču na povećanje cene nafte, kao jednog od najvažnijih cenovnih inputa velikog broja proizvoda i usluga.

Dodaje da iako odluke FED-a i ECB-a utiču na globalnu likvidnost, tokove kapitala i kamatne stope, NBS autonomno donosi odluke u skladu sa svojim ciljevima monetarne politike kao što je očuvanje cenovne stabilnosti oličeno u targetiranju inflacije (cilj 3 ±1,5 odsto), kao i potrebom očuvanja celokupne finansijske stabilnosti.

- U tom kontekstu, odluke velikih centralnih banaka se mogu koristiti kao ulazni signal, i to najpre odluke ECB-a, imajući u vidu stepen naše ekonomske povezanosti sa evropskim zemljama, ali ne mogu biti determinišući faktor koji je neophodno pratiti. Na našu privredu, svakako, mnogo veći uticaj imaju dešavanja na evropskom kontinentu, ali se nikako ne mogu zanemariti potezi najvažnije centralne banke na svetu – FED-a, uzimajući u obzir važnost SAD u globalnim okvirima, naročito na finansijskim tržištima.

Stakić ističe da određeni indikatori za budući period ukazuju na mogući dalji pad euribora do kraja 2025. godine, ali je, dodaje to je nezahvalno prognozirati usled veoma turbulentnog okruženja u kojem živimo.

- Ako bude tako, posledično će i kamate na varijabilne kredite sa euriborom biti neznatno niže, ali to svakako ne znači i povratak u ono vreme kada su građani smatrali normalnom situacijom u kojoj su kamatne stope bile nulte, pa i negativne duži vremenski period. Geopolitički sukobi mogu podići cene energenata i hrane, što smo i osetili kao posledicu rata između Rusije i Ukrajine, ali i cene drugih proizvoda i usluga, kao što su transport i logistika. Takvi cenovni pritisci svakako utiču na monetarne vlasti u sagledavanju instrumenata koje mogu upotrebiti kako bi se postigli definisani ciljevi.