El Hiero - ostrvo sa hiljadu i jednim vulkanom

(El Hiero)

Krajem prošle godine u centru pažnje svetske javnosti nalazilo se malo Kanarsko ostrvo El Hiero. Ostrvo starog nultog Meridijana, poznato kao ostrvo hiljadu vulkana (u stvari ih ima 580), priroda je izabrala da nam priredi još jedan neverovatan spektakl. Imamo priliku da prisustvujemo porođaju majke Gee i sa nestrpljenjem čekamo da vidimo kakav će rezultat porođaja biti. Rađa se novi vulkan. Možda i novo ostrvo. Iz zemlje izranja nova tvorevina koja još ne može da se vidi, jer je pod vodom.

La Restinga je jedno malo mesto na obali jednog malog ostrva. Pošto se nalazi na ostrvu El Hiero, koje je najmanje od sedam Kanarskih ostrva, male su šanse da iko osim njenih stanovnika zna gde je La Restinga. Reč je o malom ribarskom naselju sa svojom malom lukom i sa malim plažama od crnog peska. Poznato je kao najjužnije mesto u Španiji i Evropi, jer se nalazi na južnom delu najjužnije teritorije koja pripada tom kontinentu.

Iako malo, La Restinga je privilegovano mesto gde svako ko zagnjuri glavu pod vodu može da uživa u lepotama podvodnog sveta. Poslednjih desetak godina, La Restinga se polako budila iz svoje uspavanosti zahvaljujući turistima koji su počeli da je posećuju. Isključivo zbog ronjenja. Čistoća vode i bogat podvodni svet predstavljaju pravi raj koji pokazuje sve lepote Atlantika. Ronjenje je glavna turistička atrakcija i sport na ostrvu, jer se El Hiero pretvorilo u jedno od najboljih mesta za podvodnu fotografiju, kao i za posmatranje živog sveta u podvodnom parku prirode Mar de Calma.

Ali, da li će još dugo biti tako?

(La Restinga)

Posle skoro 218 godina čekanja, 11. oktobra 2011. godine, tri meseca podrhtavanja i posle više od 10.000 manjih zemljotresa na oko par milja južno od Le Restinge, na površini okeana se pojavila prva velika tamna fleka. Majka Gea je počela da rađa novo čedo. Na dubini od oko 700 metara počela je da izbija lava koja je promenila plavetnilo okeana u tamno braon fleku koja se širila po površini.

Žitelji La Restinge, sa obale sa koje se nekada videlo plavetnilo Atlantika, sa strepnjom su posmatrali mračnu fleku i mehurove na površini. Zbog opasnosti od gasova koji izlaze iz vulkana, iako podvodnog, vlasti su evakuisale sve stanovnike La Restinge koji su nevoljno napustili svoje domove i preselili se u prinudni smeštaj na severu ostrva. Ribari su ostavili svoje brodiće vezane u luci, a ronilački centri su ostali zatvorenih vrata. Majka priroda je pokazala još jednom koliko je nepredvidiva i koliko je ne interesuju naši planovi i sve čime se bavimo.

Erupcija vulkana je fenomen koji se dešava samo u određenim trenucima istorije i niko ne želi da takav spektakl propusti. Pogotovo kada se radi o podvodnoj erupciji koja je tako blizu nastanjenog kopna. Komadi usijane lave koji se puše i eksplodiraju u dodiru sa vazduhom, postali su spektakl koji je privukao ne turiste već stručnjake iz celog sveta.

Nažalost, podvodni svet je preživeo pravu katastrofu. Temperatura vode ispred La Restinge povećala se za 11 stepeni, a ogromne količine vulkanskog pepela rastvorenog u vodi zamutile su ranije kristalno čistu atlantsku vodu. Na nekada tamno plavu površinu okeana počeli su da izranjaju tragovi podvodne katastrofe. Tela mrtvih riba i svih ostalih morskih organizama pogođenih vrelinom lave i silinom erupcije prekrila su površinu mora.

Džabe smo krečili…

Davne 1996. godine proglašen je morski rezervat Mar de Calmas pored mesta La Restinga, koji je obuhvatao 750 ha morskog dna na potezu od La Restinge do Mar de Calmas. Kao instruktor Španske i Kanarske federacije za ronjenje FEDAS, bio sam privilegovan da učestvujem u toj inicijativi. Administracija i lokalni ribari bili su najveća prepreka, ali argumenti i upornost kojim smo predstavili projekat lokalnoj vladi urodili su plodom. La Restinga je dobila zaštićeni netaknuti podvodni rezervat.

Proglašenju podvodnog rezervata, jednog od prvih u Španiji, prethodila je dugogodišnja inicijativa da se prirodno podvodno područje zaštiti i sačuva za pokolenja koja dolaze. Pošto ostala Kanarska ostrva imaju razvijen turizam koji dovodi milione turista, želeli smo da na El Hiero privučemo ronioce iz cele Evrope i da im pokažemo podvodne lepote.

Zbog toga je Kanarska ronilačka fedetracija FEDECAS 1996. organizovala prvo takmičenje u podvodnoj fotografiji nazvano "Open Fotosub El Hiero", na kojem je učestvovalo tek nekoliko lokalnih ljubitelja podvodne fotografije.

Među njima su bili mladi Carlos Minguell i Marcelino Perez, koji su upravo u zvaničnoj ronilačkoj školi CIDEMAT, koju je organizovala Kanarska vlada, završili kurs ronjenja.

Kao njihov instruktor, pričao sam im u okviru kursa o zaštiti prirode i o potrebi da se podvodni svet zaštiti i sačuva za nova pokoljenja, kako bi imala priliku da u njemu uživaju isto kao i mi. Na svu sreću njih dvojica su tu lekciju ozbiljno shvatili. Carlos je posle nekoliko godina postao šampion sveta u podvodnoj fotografiji, a od 1998. i direktor takmičenja "Open Fotosub Internacional El Hiero", dok je Marcelino postao direktor zaštićenog podvodnog područja Mar de Calma.

Za proteklih petnaest godina upornost organizatora, kao i kvalitet podvodnih pejzaža, pretvorili su "Open Fotosub Internacional El Hiero" u jedno od najprestižnijih svetskih takmičenja. Od 1996. godine takmčenje je privuklo mnoge od najboljih svetskih podvodnih fotografa uključujući i svetske i evropske šampione kao što su Settimio Cipriani, Franco Banfi, Espen Rekdal, José Luís González, Kurt Amsler i naravno Carlos Minguell, direktor takmičenja od 1998 g.

Majka priroda i njene ćudi…

"XV Open Fotosub" ostrva El Hiero, koji je trebalo da počne 15. oktobra, otkazan je. Seizmička kriza koja traje od jula sa preko 10.000 podrhtaja i manjih zemljotresa kao i početak erupcije, naveli su organizatore na zaključak da dvanaest prijavljenih ekipa obaveste o otkazivanju.

I ako se na vidiku ispred La Restinge pojavi novo ostrvo ili novonastali vulkan ostane ispod površine vode, osim u sećanju svih nas koji smo u njima uživali, ostaće kao njihov legat lepote podvodnog sveta zabeležene na fotografijama najboljih svetskih fotografa.

To će možda biti jedini trag onoga što smo uradili pre nego što se majka priroda poigrala sa našim planovima i delima.

Ne sumnjam da će ona kao i uvek do sada ponovo da stvori novi podvodni pejzaž, možda i lepši nego što je bio ranije, ali za to će naši naslednici morati da čekaju bar sledećih par stotina godina…

Ja ću za svaki slučaj već sledeće godine da proverim kako stvari stoje...

Slobodan Mihajlović