Ko će kontrolisati poreze i doprinose - Država sprema banke, banke pripremaju žalbe

Danas mnogi smatraju da oni kojima na vreme stiže plata, koje je poslodavac "prijavio" i redovno im uplaćuje doprinose imaju sreće. Takva situacija se ne vidi kao "normalna" već se to smatra nekom vrstom privilegije. A kako bismo onda nazvali bonuse, plaćene prekovremene sate, dobre uslove za rad, obezbeđen "topli obrok", obdanište u okviru velike firme, uplaćene sportske aktivnosti i dr. Možda država ne može da utiče na sve ove uslove rada, ali je konačno rešila da se izbori sa neredovnom uplatom doprinosa.

Izmenom Zakona o poreskom postupku i administraciji banke su u obavezi da od 1. jula 2012. kontrolišu da li poslodavci uplaćuju doprinose i poreze odnosno da im onemoguće podizanje novca za neto zarade ukoliko istovremeno ne uplate i pripadajuće doprinose. I dok iz meseca u mesec raste dug poslodavaca za neuplaćene doprinose koji je dostigao 317 milijardi dinara, banke negoduju smatrajući da one ne treba da obavljaju posao poreznika.

Dr Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, navodi da je prava kontrola uplate doprinosa prestala 2003. kada je sav platni promet sa Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) prebačen na banke.

(Dragutin Radosavljević)

- Kada je radio ZOP nije postojala mogućnost da neko isplati neto zaradu zaposlenom a da pri tome ne uplati doprinose. Kada je ugašena ova služba i platni promet prenet na banke, nastaju ovi problemi. Kakva god je privredna situacija, ipak, postoji blizu 400.000 privrednih subjekata i 1.990.000 radnika, tako da Poreska uprava sa 707 inspektora za terensku kontrolu ne može da u potpunosti vodi računa o svim uplatama. Veoma je važno reći da banke neće imati ulogu kontrolora, jer utvrđivanje i naplata poreskih obaveza građana i privrednih subjekata je u nadležnosti Poreske uprave. Banke bi prema izmeni člana 30. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji samo tebalo da onemoguće poslodavcima podizanje novca za zarade ukoliko se istovremeno nema uplata za doprinose i poreze – objašnjava Radosavljević.

Radosavljević ističe da u Poreskoj upravi očekuju prve rezultate čim počne realizacija od 1. jula i navodi da je već završen softver koji će banke koristiti i verovatno im biti dostavljen već za desetak dana.

- Sve banke, njih 33 koje su dobile dozvolu da posluju u našoj zemlji, dužne su da poštuju zakone, pa i ovu izmenu. Banke neće zapošljavati nove ljude jer će taj posao moći da obavljaju svi šalterski službenici - navodi direktor Poreske uprave.

Iako je ranije bilo reči da će banke dobijati neku naknadu za novu obavezu, Radosavljević napominje da banke neće dobijati nikakvu nadoknadu.

Bankari nisu dobro primili vest o novoj obavezi jer smatraju da banke ne bi trebalo da rade posao Poreske uprave.

- Kada smo izvršili promenu da platni promet pređe u banke, ja sam bio član Nacionalnog saveta za reformu platnog prometa i dobro mi je poznato šta je time htelo da se uradi - da se platni promet prebaci u banke, a Poreska uprava da kontroliše poreze i doprinose. Tada nije ni bilo reči da će neko drugi da proverava uplatu doprinosa. Posao koji je po definiciji treba da radi država ne može da radi privatna institucija kao što je banka. Nigde u ozbiljnim zemljama nema ovakve prakse – kaže u razgovoru za "eKapiju" dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Dugalić kaže da može doći i do preokreta do 1. jula, a da je Udruženje preduzelo prve korake u tom pravcu.

- Prvo očekujemo da dobijemo odgovore od Udruženja banaka u zemaljama Evropske unije na pitanje kakva je praksa kod njih. U Srbiji se stalno priča o evropskim standardima koje ćemo da uvedemo, a onda pravimo retrogradne poteze koji se ne primenjuju u EU. Nakon toga obratićemo se Evropskoj komisiji da vidimo da li oni znaju kako se ovde obračunava porez, i to pre martovskog zasedanja, a obratićemo se i svetskim institucijama MMF-u i Svetskoj banci da vidmo da li je ovo rešenje održivo – objašnjava Dugalić i dodaje da će o drugim potezima banaka biti reči u februaru na prvoj sednici Upravnog odbora koji okuplja sve banke.

Naš sagovornik ističe da su dobili uveravanja od Vlade da će amandmanom biti uređeno da banke ne budu obavezne da postupaju po izmeni Zakona o poreskom postupku.

- Rečeno nam je da će biti uređeno da banke mogu a i ne moraju da vrše kontrolu, tako da smo obmanuti. Takođe, u završnim odredbama zakona predviđene su mere odnosno navode se drakonske kazne ako banka ne radi taj posao ili pogrešno proceni uplate.

(Dragoljub Rajić)

Mišljenja da nadgledanje uplata i doprinosa zaposlenima ne bi trebalo da bude u nadležnosti banaka su i u Uniji poslodavaca Srbije.

- Način kontrole je pogrešan jer banke ne mogu vršiti kontrole. To je složen proces posebno kada je reč o velikoj kompaniji gde svaki zaposlen ima račun u različitim bankama. Takođe, pojedine banke će da štite interese svojih klijenata. Banke imaju značajne zarade od firmi a treba da svaku nepravilnost prijavljuju državi. Takođe, banke će morati da angažuju dodatne ljude ili bar da troše resurse za obuku, a to će platiti država odnosno poreski obveznici tj. građani. Potrošiće se mnogo vremena i novca. Iako je ZDK efikasnije vršio platni promet, ne možemo ga vratiti, ali sada bi tebalo mnogo šire delovati. Mnogo bolje rešenje je uvesti softver u filijalama Poreske uprave – kaže u razgovoru za "eKapiju" Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Utaje poreza i u 2012.

U Poreskoj upravi kažu da su u poslednih osam godina kod više od 50.000 preduzetnika i preduzeća otkrili da su obračunavali i isplaćivali zarade, ali da nisu plaćali i doprinose. Koliko je tačan broj zaposlenih kojima poslodavci nisu uplatili dažbine, ne zna se. Nezvanično, reč je o nekoliko stotina hiljada ljudi.

Uprava je podnela više od 9.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a poreska policija 1.934 krivične prijave za poresku utaju po osnovu neobračunatih poreza i doprinosa. Ova dela ne zastarevaju, tako da će sve prijave biti procesuirane.

- Porast utaje porez je značajan. Dosta fantom firme koje se osnivaju samo da se završi jedan posao i zatvore se. Poreska policija i poreska kontrola sarađuju sa ostalim institucijama kako bi ovakvih slučaja bilo što manje – kaže Radosavljević i dodaje da će utaje poreza biti dosta i u 2012.

Naš sagovornik navodi da se novim zaduženjem banaka sprečava problem na samom izvorištu, odnosno kad poslodavac ne uplati doprinose.

- Ubeđen sam da će se ovom izmenom zakona stati na rep svima onima koji su razmišljali ili su utajili porez i nisu plaćali doprinse. Uplata poreza i doprinosa će biti efikasnija, sudovi neće imati posla, manje ćemo podnositi tužbe. Kad građanin stekne uslov za penziju i dođe u Fond PIO koji mu konstatuje da nije imao uplata pa gde će on. Pred zgradu vlade da mu poveže staž. Vlada je povezivala u prethodnih godina nekoliko puta ali što bi to radila jer bi to bila greška prema onima koji su plaćali doprinose – navodi direktor Poreske uprave.

Redovnije plate ili kašnjenja

Država očekuje veću naplatu, dok kritičari izmene ovog zakona smatraju da bi statistika mogla biti i gora. Sada zaradu bez kašnjenja isplaćuje svega petina poslodavaca. S druge strane, čak 41% preduzeća sa platom kasni tri i više meseci.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca ovu izmenu zakona ne vidi kao dobro rešenje i smatra da "postotak uplata neće biti veći jer su dugovanja već velika".

- Svaka druga firma se suočava sa hroničnom nelikvidnošću. Dugovanja se teško naplaćuju, a posebno kada uzmemo da privatnom sektoru duguju državne firme – napominje Rajić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije smatra da veće uplate treba da dođu sa većom poreskom kontrolom, a ne da poreznici taj posao prepuste bankarima.

- Ako Poreska uprava hoće da radi svoj posao ima dovoljno mehanizama. U ovom slučaju oni žele da svoj posao prebace na nekog drugog, da odgovornost prebace na banke i sve one neprijatne situacije koje Poreska uprava može da ima zbog neplaćanja. Njihov argument može da bude da će naplata biti veća, ali po toj logici kada bi dali kontrolu uplate policiji onda bi naplata bila još bolja - kaže Dugalić.

(Veroljub Dugalić)

A da li će novi sistem otežati poslovanje firmama?

- Poslodavci moraju da isplaćuju zarade zaposlenima, inače propašće firma i otići će u stečaj. U ovoj zemlji mora da zaživi tržišna privreda. Sa ovakvim radom banaka očekujem veće prihode Poreske uprave u 2012. – kaže Radosavljević.

Direktor Poreske uprave napominje da nema razlike da li poslodavac ima račun kod jedne ili sve 33 banke.

- Uplate treba da se izvrše istog momenta ali firme ne moraju da imaju ceo iznos za plate - koliko imate novca toliko procentulano uplaćujete doprinose. Ako firma ima račune u nekoliko banaka onoliko koliko novca za plate podiže sa jednog računa toliko procentualno uplaćuje za doprinose, i tako i sa drugog, trećeg koliko ih već ima.

Radosavljević kaže da neće biti problema ni ako firma isplaćuje zaradu u delovima ili u gotovini.

- Poslodavac može isplatiti trećinu plate, odnosno podići trećinu novca za plate i odgovarajući procenat uplatiti za doprinse i poreze. Ako podiže plate u gotovini, na nalogu piše da je namena za plate, tako da uplaćuje za toliki iznos i doprinose.

Provera poslodavca

Možda zaposleni u Srbiji ne smeju da pitaju poslodavca da li im uplaćuje doprinose ili ne razmišljaju da doprinosi možda nisu uplaćeni, ali to sada mogu da provere sami na internet stranici Republičkog fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Fond PIO.

Za proveru zdravstvenog osiguranja potrebno je da zaposleni u "pretraživač za uplatu doprinosa" unese broj knjižice i lični broj osiguranika - LBO, koji se nalazi na prednjoj strani zdravstvene knjižice. A za proveru preko Fonda PIO potreban je i PIN kod koji se izdaje u bilo kojoj filijali.

Ostaje nam da pričekamo jul da vidimo da li će svi zaposleni dobijati plate na vreme ili će biti još većih kašnjenja, a i da se nadamo da će svi poslodavci primetiti da ukoliko su zaposleni zadovoljni, ukoliko imaju osećaj pripadnosti firmi i da ona vodi brigu o njima da to direktno utiče na njihovu produktivnost i uspeh firme u globalu.

Suzana Obradović