Bački plemić lovio slonove i polarne medvede

(Emil Talijan)

Plemićke familije koje su obitavale u svojim dvorcima na obali Tise u negdašnjoj Turskoj Kanjiži, današnjem Novom Kneževcu, ostavile su bogato nasleđe, a među njima zasigurno po najvećim zaslugama za boljitak varošice gde je obavljao dužnost sreskog načelnika pamti se Emil Talijan (1859-1911).

Na vek od smrti načelnika, koji je upamćenom i kao svetski putnik i lovac, nedavno je zahvaljujući angažovanju Jožefa Saboa i udruženju građana "Za bolji Novi Kneževac" otkrivena spomen ploča na kući u kojoj je živeo. Istraživač zavičajne istorije i novokneževačkih plemićkih porodica Sabo potseća da je Emil bio peto dete Andraša Talijana i supruge mu Vilme, rođene Šulpe, da je gimnaziju i studije prava završio u Požunu, te je najpre stupio u činovničku službu Torontalske županije. Njegovu stručnost brzo su prepoznali pa mu je 1889. povereno upravljanje Turskokanjiškim srezom. Obuhvatao je čak 22 opštine, koje se danas sem u Srbiji u Mađarskoj i Rumuniji.

- Sa velikim poletom i snagom Emil Talijan se trudio da unapredi kvalitet života stanovništva svih sela u srezu - naglašava Sabo.

- Gradio je i osnivao škole, zabavišta, biblioteke, bolnicu, sirotinjski dom, banku, sreski sud i druge institucije. Uspeo je da ozeleni gradske ulice i da kraj tiskog keja podigne izuzetan park. Naše sresko mesto su početkom prošlog veka nazivali draguljem Banata, zelenom oazom i najuređenijom varošicom.

Pored toga što je bio predan na dužnosti sreskog načelnika, Talijana su ubrajali među najveće lovce, ne samo u tadašnjoj Ugarskoj. Obišao je Indiju, pet puta je boravio u Africi, prokrstario prašume Brazila i lovio bele medvede blizu Severnog pola. Bio je neženja, bez porodičnih obaveza, i lako se odlučivao na putešestvija. Egzotične pustolovine, lov i avanturistička putovanja tada su bili izazov za bogate društvene slojeve, ali prema tvrdnjama Saboa, sreski načelnik se ne može uvrstiti u takav soj ljudi, nego je bio filantrop i poštovalac prirodnih lepota, velikog istraživačkog entuzijazma.

- Sa svojih putovanja vraćao se u rodnu varoš sa retkim trofejima i egzotičnim biljkama, a tu su ga ljudi dočekivali kao heroja - ukazuje Sabo. - Godinama istražujem istorijat Novog Kneževca i naišao sam na mnoštvo podataka o Emilu Talijanu, jednog od onih koji je uticao na razvoj i izgled mesta u kojem je živeo. On i njegov rad su u ono vreme bili jako cenjeni, a njegova kuća bila je kao muzej. Iz Segedina su srednjoškolci redovno dolazili u obilazak da se upoznaju sa egzotičnim životinjama i trofejima koje je donosio sa putovanja po svetu.

Nije bilo lovišta u Evropi do kojih nije stigao, a njegove ekspedicije po svetu ubrajaju se među najveće u 19. i početkom 20. veka. Prvo njegovo putovanje van Evrope bilo je 1897. u Indiju, a tri godine kasnije boravio je na Cejlonu. Tamo je upoznao domorodačko pleme Veda, koje do njegovog dolaska nije videlo belog čoveka. Emilov susret sa džinovskim slonom, koji se pojavio iz čestara, na svega pet metara, više je od lovačke priče. Bilo je potrebno veliko iskustvo, neverovatna hrabrost i prisebnost, da se jednim metkom usmrti razgoropađeni kolos. Na Cejlonu je odstrelio i dva divlja bivola, pet samburskih jelenova, dva krokodila, džinovsku zmiju, mnoštvo raznih ptica i leteću lisicu.

Na molbu Bečkog muzeja i Naučnog durštva pri muzeju, 1903. odlazi na istraživačko putešestvije u Brazil, što mu je bilo priznanje za dotadašnji rad na upoznavanju flore i faune dalekih predela i lovačka dostignuća. Naredne godine kao član ekspedicije u Africi, najveće uzbuđenje doživeo je u susretu sa nilskim konjem na kopnu, koga je uspeo da obori tek posle 16 hitaca. Među afričkim trofejima iz ove ekspedicije našao se i nosorog.

Stigao je Talijan i na Severni pol u zemlju Franc Jozefa 1911. godine, gde se sa sedmočlanom družinom u kojoj je bio Balint Fernbah, zaputio u lov na morževe i polarne bele medvede. Ekspedicija je krenula 18. avgusta sa dve nedelje zakašnjenja, zbog kvara na brodu. Kašnjenje ih je skoro koštalo života, jer niko nije računao da će zima poraniti i more se zalediti. Ledene sante su ugrozile plovidbu i oštetile brod. U Turskoj Kanjiži se već 24. avgusta pročulo da je sreski načelnik povređen i da treba organizovati akciju spasavanja, ali vest je bila samo delimično tačna.

Emil je tokom lova u surovom ledenom podneblju ulovio pet morževa, četiri foke, polarnog medveda, zbog uslova je ekspedicija brzo okončana, pa se Talijan sa novim trofejima vratio kući. Putovanje je izazvalo veliki publicitet i u mađarskom Geografskom društvu, jer je Emil bio prvi mađarski istraživač stigao do predela Severnog pola. Njegova iznenadna smrt 4. decembra 1911. svima je teško pala, a do večne kuće ispratilo ga je više hiljada ljudi. Glavna ulica u Turskoj Kanjiži umesto Kraljevska, nazvana je njegovim imenom, a 1914. mu je u parku podignut i spomenik. Tokom ratnih devedesetih je bio uklonjen, ali je 2002. vraćen na mesto. Trofeje koje je odstrelio krase prirodnjačke postavke u više vojvođanskih varoši.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Dnevnik" od 11.01.2012.)