Startap ekosistem Srbije beleži pad - Kako je u regionu?

Srbija se nalazi na 56. mestu na listi u okviru publikacije "Globalni indeks startap ekosistema 2025" (Global Startup Ecosystem Index 2025), koju je objavila globalna istraživačka platforma StartupBlink. Naša zemlja beleži pad za tri pozicije jer sve gradove, kako se navodi, odlikuje negativna stopa rasta. Ovaj trend pada nastavlja se drugu godinu zaredom.

Na Balkanu se Srbija vraća među prvih pet, na račun Slovenije koja je sada na šestom mestu i beleži još goru negativnu stopu rasta.

Kada je reč o gradovima, u publikaciji je navedeno da je srpska startap scena centralizovana u Beogradu koji ima ukupni rezultat gotovo šest puta veći od Novog Sada. Ipak, Beograd pada za 16 pozicija, na 197. mesto, sa negativnom stopom rasta većom od jedan odsto. Prestonica je takođe pala na 69. mesto u Evropi i 17. mesto u Istočnoj Evropi. Beograd se ističe u industriji igara (gaming), podsektoru društvenih i zabavnih industrija, gde zauzima 72. mesto u svetu. Kao treći grad pominje se Niš.

- Srpski IT sektor je široko prepoznat kao vodeći ekonomski pokretač zemlje. Zbog povoljnih troškova Srbija je postala popularan centar za frilensere koji rade za zapadne kompanije. Jedan od ključnih izazova za zemlju jeste podsticanje većeg broja tehnoloških talenata da se upuste u preduzetništvo, naročito imajući u vidu relativno veliki broj poslova u oblasti tehnološkog outsourcinga - stoji u publikaciji.

Kao ključni sektori prepoznati su: biotehnologija, primena veštačke inteligencije u zdravstvu, blokčejn, agritech.

- S obzirom na impresivnu bazu talenata i rastuću podršku javnog sektora, Srbija je dobro pozicionirana za budući uspeh. U narednim godinama očekujemo da će se srpski startapi sve više fokusirati na međunarodna tržišta i na izgradnju jačeg globalnog identiteta svog ekosistema - smatraju u kompaniji StartupBlink.

Kada je reč o regionu bivše Jugoslavije Hrvatska je najbolje rangirana, dok Crne Gore još nema među top 100 zemalja.

Hrvatska pada za dve pozicije i zauzima 50. mesto u svetu, što označava treću uzastopnu godinu pada zbog negativne stope rasta ekosistema. Zagreb zauzima 225. mesto u svetu i predstavlja centralni ekosistem Hrvatske, sa ukupnim rezultatom 5,5 puta većim od Rijeke (drugog po rangiranju grada u zemlji). Ova zemlja se može pohvaliti jednim od najperspektivnijih startap scena na Balkanu, ocenjeno je. Uz pomenute gradove, tu su i Split, Zadar, Osijek i Pula.

Slovenija je dodatno pala i zauzima 57. mesto u svetu, što označava petu uzastopnu godinu pada. Ljubljana nastavlja svoj petogodišnji pad i pala je na 267. mesto. Ovo je značajan pad, imajući u vidu da je grad 2020. godine bio među prvih 200 na globalnoj listi. Uz ovaj grad, startap ekosistem razvija i Maribor. Slovenija ima najživlju ekonomiju među zemljama bivše Jugoslavije, zahvaljujući strateškom položaju između Istoka i Zapada. Međutim, uprkos ovim prednostima, zemlja još uvek nije ostvarila svoj puni potencijal kao mala i agilna država koja bi mogla da krene putem globalnih lidera inovacija poput Estonije ili Singapura, ocenjeno je.

Severna Makedonija beleži pad četvrtu godinu zaredom. Sa gubitkom jedne pozicije, zauzima 78. mesto u svetu sa veoma niskom stopom rasta manjom od dva odsto. Skoplje je palo za 15 pozicija i sada zauzima 552. mesto u svetu, sa stopom rasta manjom od 14 odsto. Navedeno je da preduzetnički ekosistem u Severnoj Makedoniji pokazuje napredak, ali da je najveći problem "odliv mozgova".

Bosna i Hercegovina zauzima 91. poziciju i napredovala je za pet pozicija, nastavljajući svoj oporavak drugu godinu zaredom. Banja Luka se prvi put pojavljuje u globalnom vrhu od 1.000 gradova, postavši drugi grad Bosne i Hercegovine nakon Sarajeva. Sarajevo ostaje vodeći startap ekosistem zemlje, zauzimajući 769. mesto u svetu, sa ukupnim rezultatom 1,7 puta većim od rezultata Banje Luke. Uz ove gradove dodaje se i Mostar. Kako je ocenjeno – "Bosna i Hercegovina je fascinantna zemlja, puna talentovanih ljudi, ali se suočava sa izazovnom geopolitičkom situacijom. To stvara neizvesne uslove za lokalne preduzetnike".

Crna Gora je predstavljena na listi zemalja sa rastućim startap scenama, koje još nisu dospele u globalni vrh od 100, ali pokazuju snažan potencijal da se u budućim izdanjima pridruže tom vrhu.

Globalna stopa rasta ekosistema u 2025. godini iznosi nešto ispod 21 odsto, uzimajući u obzir varijacije u ukupnim rezultatima gradova između Indeksa za 2024. i Indeksa za 2025. godinu (rezultati zaključeni u aprilu tekuće godine).

Azijsko-pacifički region predvodi sve regione sa rastom od 27,4 odsto. Evropa sledi sa 26,2 odsto, dok su Bliski istok i Afrika odmah iza sa 24,9 procenata. Severna Amerika beleži najsporiji regionalni rast, od 15,7 odsto. Latinska Amerika i Karibi ostvaruju rast ispod 20 odsto, što ih čini drugim najsporije rastućim regionom, odmah iza Severne Amerike.

Kada je reč o industrijama, foodtech, hardver i IoT, kao i energija i zaštita životne sredine predstavljaju najbrže rastuće sektore, svaki sa povećanjem broja startapa za više od 40 odsto. Transport beleži najsporiji pozitivni rast, sa povećanjem manjim od jedan odsto, dok je edtech (razvoj obrazovne tehnologije) jedina industrija koja beleži pad, sa negativnom stopom rasta od -2,3 odsto.

Top 20 zemalja su: Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Izrael, Singapur, Kanada, Švedska, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Holandija, Estonija, Australija, Kina, Španija, Finska, Irska, Danska, Japan, Litvanija i Južna Koreja.

Po prvi put, StartupBlink je dodelio nagradu "Zemlja godine" – priznavši zemlju koja je izuzetno porasla i čija transformacija treba da bude primer za druge ekosisteme. U 2025. godini ova nagrada pripada Saudijskoj Arabiji za ponovno otkrivanje svog startap ekosistema i ostvarivanje jednog od najbržih stopa rasta među zemljama u Globalnom indeksu startap ekosistema 2025. Ova zemlja nalazi se na 37. mestu na listi.

Top 20 gradova su: San Francisko (SAD), Njujork (SAD), London (Ujedinjeno Kraljevstvo) Los Anđeles (SAD), Peking (Kina), Boston (SAD), Šangaj (Kina), Pariz (Francuska), Tel Aviv (Izrael), Bengaluru (Indija),Nju Delhi (Indija), Singapur, Tokio (Japan), Berlin (Nemačka), Sijetl (SAD), Ostin – Raund Rok region (SAD),

Šenžen (Kina), Mumbai (Indija), Čikago (SAD) i Seul (Južna Koreja).

Prvi put StartupBlink je dodelio i nagradu "Grad godine" – u čast lokaciji koja je ostvarila strukturirani i održivi rast u svom startap ekosistemu. U 2025. godini ta čast pripada Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, koji je 297. na listi, dok je zemlja na 74. mestu. Baku se ističe kao jedan od najbrže rastućih ekosistema u Centralnoj Aziji, a takođe je i regionalni lider u digitalnoj transformaciji, postavljajući primer kojem se drugi gradovi sve više okreću za inspiraciju i najbolje prakse, stoji u publikaciji.

Kako navodi Eli David Rokah, izvršni direktor kompanije StartupBlink, dve glavne sile oblikuju globalno tehnološko okruženje. Prva je veštačka inteligencija, koja je sada široko prepoznata kao jedno od najznačajnijih tehnoloških dostignuća u novije vreme. Ona određuje agendu za naredne decenije i ima potencijal da transformiše ekonomije neviđenom brzinom.

- Druga velika promena je promenjivi geopolitički pejzaž. Globalizaciju sve više zamenjuje regionalno usmerena ekonomija, sa formiranjem različitih blokova. U takvom okruženju osnivači startapa moraju biti više strateški opredeljenji nego ikad u pogledu izbora industrija kojima će se baviti i lokacija na kojima će pokretati svoje startape - navodi Rokah.

Dodaje da su mnoge zemlje, čak i one koje su visoko rangirane, napravile ključne greške koje su oslabile njihove startap ekosisteme.

- To vidimo u različitim oblicima: problemi sa javnom bezbednošću i poslovnim okruženjem u San Francisku, destabilizujuće sudske reforme u Izraelu, Bregzit u Ujedinjenom Kraljevstvu i povlačenje Kine iz globalnog tehnološkog ekosistema.

Učeći iz ovih samonametnutih grešaka, manji startap ekosistemi mogu nadoknaditi zaostatke izbegavanjem sličnih propusta, pružajući stabilnost i kontinuirano unapređujući svoje poslovno okruženje, smatra Rokah.

Navodi i da je malo vlada koje investiraju u razvoj svojih startap ekosistema. One koje to čine beleže značajne rezultate.

- Ponosni smo što sarađujemo sa razvojnim akterima ekosistema koji koriste strategije zasnovane na podacima i ulažu stvarne resurse u ovaj ključni motor ekonomskog rasta. Snažni startap ekosistemi dodaju ‘antikrhkost‘ ekonomiji, omogućavajući joj da izdrži ekstremne okolnosti koje su od 2020. godine postale sve učestalije. Najvažnije, oni stvaraju radna mesta, privlače investicije, sprečavaju odlazak talenata i privlače strane preduzetnike - napominje Eli David Rokah.

Ima poruku i za preduzetnike: "Vi ste pravi šampioni startap ekosistema. Na kraju, uspeh zavisi od vašeg talenta, načina razmišljanja i odlučnosti. S obzirom na to koliko je teško razviti startap, izbor prave lokacije je ključna odluka koja može značajno uticati na vaše šanse za uspeh".

StartupBlink, globalna istraživačka platforma za startape, koja mapira "pobednike" tehnološke ekonomije i pomaže vladama i kompanijama da razvijaju svoj inovacioni ekosistem, objavila je novu publikaciju pod nazivom "Globalni indeks startap ekosistema 2025" (Global Startup Ecosystem Index 2025).

Uvidi se zasnivaju na bazi podataka koja obuhvata stotine hiljada entiteta iz startap ekosistema i koja omogućava njihovim partnerima da donose informisane odluke koje podstiču inovacije i pokreću ekonomski rast. To su, između ostalog, startap ekosistemi u više od 118 zemalja i 1.473 grada.