Privredni rast Srbije u prvom polugodištu 2025. godine nastavlja da usporava - EY predstavio izveštaje u kojima opipava puls srpske privrede

Rast srpske privrede u prvom polugodištu 2025. godine nastavlja da usporava, sledeći tako trend koji traje od kasnijeg dela prošle godine. Nakon relativno snažnog rasta od blizu 4% u 2024, privredni rast je usporio na svega oko 2% u prvom kvartalu 2025. godine prema fleš proceni RZS, a ovo usporavanje se po svemu sudeći nastavilo i u toku drugog tromesečja ove godine, navodi EY Srbija predstavljajući srpske prevode prolećnog izdanja svojih izveštaja koje je pripremio EY tim za usluge ekonomskog savetovanja, a kojima "opipava" puls srpske privrede.

Makroekonomski puls i Puls bankarskog sektora, sažimaju aktuelne makroekonomske trendove, rizike i izglede za naredni period u Srbiji i šire, ali i dublje zaranjaju u skorašnje rekordne performanse domaćeg bankarskog sektora.

- Rizici, neizvesnosti, domaće i inostrane političke tenzije nastavljaju da opterećuju privredne prilike u zemlji i svetu. Okolnosti ne idu na ruku privredama koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija. Slaba tražnja potrošača i smanjena investiciona aktivnost u ovim zemljama ograničavaju izvoz srpske robe i usluga, kao i priliv investicija, iako je ovaj efekat donekle kompenzovan usled sve snažnije trgovinske razmene i priliva investicija iz Kine - navodi EY.

Dodaje se da je tako došlo i do oporavka izvoza u prvim mesecima 2025. godine: ukupan izvoz porastao je za blizu 9% međugodišnje u toku prva četiri meseca 2025. godine, nakon stagnacije u 2024.

- To je u velikoj meri povezano sa rastom izvoza kompanija u kineskom vlasništvu: na primer, izvoz ruda i osnovnih metala – sektori u kojima posluju, između ostalih HBIS i Zijin – porastao je za blizu 150 miliona evra, tj. oko 10%, u odnosu na isti period lane. Izvoz proizvoda od gume porastao je za oko 170 miliona evra, odnosno oko 20%, velikim delom usled nedavnog širenja kapaciteta u Linglongovoj fabrici pneumatika.

Sa druge strane, investicije nastavljaju da usporavaju, i moguće je da su tokom prvog polugodišta 2025. godine, čak i blago opale u odnosu na isti period lane, na šta ukazuje smanjenje izdatih građevinskih dozvola i pad obima proizvodnje građevinskog materijala za po oko 3-4% u toku prva četiri meseca 2025. godine.

Tako, imajući u vidu tek naznake oporavka neto izvoza, i dalje usporavanje investicione aktivnosti, potrošnja domaćinstava i dalje ostaje glavni "motor" privrednog rasta. No, i ovaj agregat privrede pokazuje znake usporavanja: tako je promet u trgovini na malo do kraja aprila 2025. porastao za oko 0,4% međugodišnje, nakon 1,2% u 2024. godini. Broj noćenja turista u to vreme opao je za blizu 4%, dok je naplata PDV-a opala za oko 2% u realnom iznosu.

Ipak, "hlađenje" privredne aktivnosti, čini se, doprinelo je i popuštanju inflatornih pritisaka, koji su se prethodno bili pojačali krajem prošle godine, pre svega pod uticajem globalnih faktora – geopolitičkih neizvesnosti, novih američkih carina, i sl. Tako je međugodišnja inflacija usporila na 3,8% do kraja maja 2025, nakon oko 4,5% oko kraja prošle i početka ove godine. Istovremeno, inflacija i u drugim delovima sveta blago je popustila u proteklim mesecima, ali najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku – i povezane geopolitičke okolnosti – mogli bi proizvesti nove inflatorne šokove, i tako suziti prostor za monetarno popuštanje, tj. snižavanje kamatnih stopa, u zemlji i svetu.

U ovim okolnostima, fiskalni prihodi blago su opali, a rashodi blago porasli, pa je deficit u toku prva četiri meseca 2025. relativno snažno proširen u odnosu na isti period lane. No, u tom okviru, kapitalni rashodi porasli su za čak oko 20% međugodišnje u realnom iznosu, što nastavlja da pruža pozitivan zamajac ukupnom privrednom rastu.

Imajući ove okolnosti u vidu, mi očekujemo da privredni rast u toku 2025. uspori na oko 3,2%, što bi bilo "predvođeno" pre svega potrošnjom domaćinstava, rastom aktivnosti u pojedinim izvozno-orijentisanim projektima, ali i izvođenjem pojedinih većih javnih investicija. Sa druge strane, postoje i relativno značajni rizici u pogledu ispunjenja ovog nivoa rasta – pre svega oni koji se odnose na domaće i inostrane političke neizvesnosti, i koji bi mogli dodatno usporiti privrednu ekspanziju u ovoj godini.

Oba izveštaja možete preuzeti putem linka: https://www.ey.com/en_rs/insights/strategy-transactions/ey-serbia-macroeconomic-and-banking-sector-pulse