Da li ste čuli za japansko hodanje i to kako utiče na naše zdravlje

Fitnes trend poznat kao japansko hodanje privlači sve veću pažnju. O toj vrsti fizičke aktivnosti u poslednje vreme sve je više sadržaja na društvenim mrežama u kojima autori obećavaju velike zdravstvene koristi – uz vrlo malo rekvizita i vremena. Zasnovano na naizmeničnim intervalnim brzog i sporog hodanja, koncept japanskog hodanja razvili su profesori Hiroši Nose i Šizue Masuki sa Univerziteta Šinšu u Macumotu u Japanu. Podrazumeva naizmenično hodanje od tri minuta većim intenzitetom i tri minuta nižim intenzitetom, što se ponavlja najmanje 30 minuta, četiri puta nedeljno.

Hodanje većim intenzitetom trebalo bi da se obavlja na nivou koji je, kako autori opisuju "donekle težak". Na tom nivou je recimo i dalje moguće razgovarati, ali bi vođenje ozbiljne debate bilo teže. Hodanje nižim intenzitetom trebalo bi da se obavlja na nivou koji je "lagan". Na tom nivou, razgovor bi trebalo da bude udoban, prijatan, mada malo naporniji od razgovora tokom sedenja na primer.

Japansko hodanje se upoređuje sa visokointenzivnim intervalnim treningom (HIIT) i naziva se "hodanjem visokog intenziteta", iako je manje naporno od pravog HIIT treninga, jer se jednostavno realizuje nižim intenzitetom, odnosno sa manje napora.

Jednostavno je baviti se japanskim hodanjem, zahteva samo štopericu i prostor, odnosno lokaciju za neometano hodanje. Potrebno je malo planiranja i oduzima manje vremena od sličnih vežbi hodanja kao što je koncept pravljenja 10.000 koraka dnevno. Zato je japansko hodanje pogodno za većinu ljudi.

Kakve rezultate možemo da očekujemo

Japansko hodanje nudi značajne zdravstvene koristi. Studija iz 2007. godine iz Japana uporedila je ovu metodu sa kontinuiranim hodanjem nižeg intenziteta, sa ciljem postizanja 8.000 koraka dnevno. Učesnici koji su pratili japanski pristup hodanju doživeli su značajno smanjenje telesne težine. Krvni pritisak je takođe opao – više nego kod onih koji su pratili rutinu kontinuiranog hodanja nižeg intenziteta, objašnjava Šon Pajmer, klinički fiziolog vežbanja, Univerziteta u Halu.

Snaga nogu i fizička spremnost su takođe mereni u toj studiji.

- Oba faktora su se poboljšala u većoj meri kod onih koji su pratili program japanskog hodanja, u poređenju sa onima koji su završavali kontinuirano hodanje umerenog intenziteta - dodaje Pajmer.

Dugoročna studija je takođe otkrila da japansko hodanje štiti od smanjenja opšte snage tela i opadanja kondicije koje se dešava sa starenjem. Navedena poboljšanja zdravstvenog stanja takođe ukazuju na to da japansko hodanje može pomoći ljudima da žive duže, iako to još nije direktno proučavano.

Postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir kod ovog novog trenda hodanja. U studiji iz 2007. godine, oko 22% ljudi koji su počeli sa praksom japanskog hodanja, nije završilo program. S druge strane, program nižeg intenziteta, sa ciljem od 8.000 koraka dnevno, nije završilo 17% ispitanika. Takvi nalazi znače da japansko hodanje možda nije pogodno za svakoga i možda nije ništa lakše ili atraktivnije od jednostavnijih ciljeva zasnovanih na koracima.