PWC: Uvođenje digitalnog evra koštaće znatno više od prvi prognoza

Uvođenje digitalnog evra moglo bi košta znatno više nego što se prvobitno mislilo i evropske banke taj proces bi mogao da košta i do 30 mlrd EUR, pokazala je studija revizorsko-konsultantska kuće PricewaterhouseCoopers (PWC).

Studija, koju su od PWC naručile Asocijacije evropskog kreditnog sektora (ECSAs), pokazuje da bi za 19 analiziranih monetarnih institucija troškovi prilagođavanja iznosili više od 2 mlrd EUR. Kada se dobijeni iznos iz studije preslika na celokupnu zonu, ukupni troškovi bi u zavisnosti od mogućih scenarija iznosili između 18 i 30 mlrd EUR.

PWC je identifikovao nekoliko oblasti u kojima bi bila potrebna najveća ulaganja. To su prilagođavanje mobilnih bankarskih aplikacija, platformi za bankarstvo preko interneta, fizičkih platnih kartica, terminala za plaćanje u prodajnim objektima i prilagođavanje bankomata. U istraživanju se procenjuje da bi sama adaptacija bankomata banke u proseku košatala po devet miliona evra. Uz to, kako se naglašava, uvođenje digitalnog evra bi moglo godišnje da veže gotovo polovinu raspoloživih zaposlenih stručnjaka, što bi blokiralo inovacije u platnom prometu.

Monetarne vlasti evrozone već godinama rade na digitalnoj verziji jedinstvene evropske valute. On bi bio elektronsko sredstvo plaćanja kao digitalna verzija novčanica i kovanica i bio bi bi dostupan, i važio u svim članicama evrozone. U 13 od 20 članica zone evra građani su za elektronska plaćanja upućeni na platne kartice inostranih privatnih kompanija.

Evropska centralna banka želi da parira privatnim ponuđačima elektronskih platnih usluga, u prvom redu američkim firmama kao što su PayPal, Mastercard i Visa koje trenutno dominiraju na evropskom tržištu, i da uspostavi stratešku autonomiju EU u platnom prometu.

Plaćanje digitalnim evrom iz e-novčanika bilo bi moguće u prodavnici, na internetu, kao i preko pametnog telefona ili kartice, onlajn i oflajn. Digitalni evro bi, kako je zamišljeno unapredio i zaštitu podataka, pošto ECB ne bi nadzirala lične podatke prilikom elektronskog plaćanja.

Međutim, u bankarskom sektoru u evrozoni vlada veliko podozrenje prema digitalizaciji evra i strahuje se od ozbiljnih rizika, piše mediji. Skeptici postavljaju i pitanje dodatnih koristi koje bi to donelo u odnosu na postojeće načine plaćanja.

Prema pisanju medija, banke i štedionice strahuju da bi građani u kriznim vremenima svoje depozite mogli masovno da pretvaraju u digitalni evro, što bi ugrozilo likvidnost poslovnih banaka. Zbog tog se raspravlja i o mogućnosti uvođenja gornjih granica za deponovanje digitalnog evra.

Projekat digitalnog evra još je u pripremnoj fazi koja je počela u novembru 2023. godine i treba da bude okončana ove godine. Odluku o eventualnom uvođenju Savet guvernera ECB doneće najranije 2026. godine.