Trešnje dostigle cenu mesa: Zašto je rano voće postalo preskupo?

Cene ranog voća na pijacama šokirale su potrošače. Iako je malo ko mogao da zamisli da će kilogram trešanja dostići cenu kilograma mesa a jagode koštati koliko i pečenje ipak smo se uverili i da je to moguće. Tako rane trešnje na beogradskim pijacama dostizale i cenu od neverovatnih 1.500 dinara, a za kilogram jagoda bilo je nužno izdvojiti čak i do 1.200 dinara. Skupe su takođe i kajsije koje sada koštaju oko 700 dinara po kilogramu. Kada je reč o ceni ništa bolja situacija nije ni sa mladim krompirićima. Ono što kupce posebno neprijatno iznenadilo je da su cene ranog voća u potpunosti dostigle nivo beogradskih i na pijacama u Vranju, Jagodini, Smederevu, Kraljevu i u drugim delovima Srbije.

Ko se ovih dana bar jednom prošetao do neke od gradskih tržnica mogao se uveriti u to da prodavci nezadovoljno komentarišu da posete na njihovim rafovima gotovo da i nema a kupci zajedljivo primećuju da je to zbog toga što ih narodski rečeno "deru". Uvek je važilo da su određene vrste voća i povrća luksuz za građane sa nižim platežnim mogućnostima, ali je sada situacija takva da pazariti te proizvode predstavlja problem i za takozvanu srednju klasu koja je novac za takve poslastice uvek imala.

Trgovci razlog za visoke cene traže u vremenskih nepogodama, tačnije rečeno mrazu koji je gotovo u potpunosti uništio rano voće u pojedinim delovima Srbije. Mraz koji je tokom proleća pogodio Srbiju naneo je veliku štetu voću i uništio oko 80 odsto kajsija i između 65 i 70 odsto ranih trešanja. Struka je procenila da bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog mrazeva i izuzetno niske temperature za kraj aprila mogla bi da budu manji između 30 i 90 odsto. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, zapadnoj Srbiji, južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli i voćari u drugim delovima zemlje.

Prognoze kažu da će usled posledica koje je uzrokovao mraz proizvodnja voća u Srbiji biti niža za oko 200.000 tona. Godišnji prosek proizvodnje voća između 2020. i 2023. godine bio je 1,46 miliona tona. Prošle godine je pao na 1,25 miliona tona, a ove godine će proizvodnja biti oko 1,1 do 1,5 miliona tona, pokazuju procene. Podsećanja radi, NIN je krajem aprila pisao da će se dejstvo mraza, odraziti na manju proizvodnju voća kod nas, usloviti veći uvoz, ali i podići njegovu cenu. Upravo je to ono sa čim se sada i suočavamo.

Ako je kupcima za neku utehu, agroekonomisti ističu da visoke cene voća na našim pijacama ipak neće potrajati i da će veoma brzo uslediti pojeftinjenje. Naime, takozvane srednje sorte voća koje su uspele da ih mraz ne okrnji nude veće količine tržištu što će se odraziti i na njihovu cenu.


Agroekonomista Žarko Galetin za NIN kaže da je tekuća godina loša za voćarstvo u Srbiji jer su rane sorte voća stradale usled nepovoljnih vremenskih uslova, odnosno mraza.

- To je uslovilo izuzetno nizak rod pojedinih sorti u prvom redu kajsija i trešanja. Očekivalo se da će rod trešnje biti oko 30 hiljada tona međutim s obzirom na štetu koju je naneo mraz trebalo bi da budemo zadovoljni ako ona na kraju godine bude na nivou od 10 do 15 hiljada tona. Rod ranog voća je u potpunosti desetkovan i to se automatski odrazilo i na cene na pijacama koje su veoma visoke - objašnjava sagovornik.

Prema njegovim rečima, trend rasta cena voća će veoma brzo biti zaustavljen jer bi na pijace uskoro trebalo da pristignu takozvane srednje sorte voća koje su izbegle mraz i stoga će voća na tržištu biti u znatno većim količinama nego što je to sada slučaj.

- Naravno to će se odraziti i na cene pa će one kliziti na dole i biti znatno pristupaćnije kupcima nego što je to sada slučaj - navodi Galetin.

Potrošačka udruženja poručuju da su cene ranog voća nepristojno visoke i da ekonomski razlog da odu "u nebesa" ne postoji i dodaju da je u praksi reč o gramzivosti trgovaca koji žele da se okoriste. Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za NIN kaže da je cena voća nerazumno visoka, ne uvažava kupovnu moć građana i predstavlja zloupotrebu vremenske nepogode u cilju sticanja ekstra profita.

- Apsolutno je nedopustivo da cena kilograma trešanja ili jagoda dostigne nivo koštanja cene kilograma mesa. Uobičajeno je da taj paritet bude 10 prema jedan u korist mesa. Sada je odnos cena izjednačen. Mraz koji je zahvatio Srbiju ne može da bude izgovor za tako visoke cene voća - tvrdi Bogosavljević.

On dodaje da se prodavci na pijacama ugledaju na velike trgovinske lance i formiraju "papreno" visoke cene kako bi što više zaradili.

- Evidentno je da cene voća nisu tržišne i samim tim su potpuno neodržive. Država sa svoje strane pak umesto da upozori trgovce na nerazumne cene koje ne odgovaraju visini životnog standarda potrošača blagonaklono gledaju na ono što se dešava jer im to u potpunosti odgovara. Drugim rečima, što više prodavci zarade od prodaje voća država će u manjoj meri biti prinuđena da im nadokanadi štetu nastalu zbog vremenskih nepogoda. Građni su pak na gubitku jer su suočeni sa situacijom u kojoj mogu da biraju da li će da se odreknu konzumiranja voća ili da ga pak kupe po enormno visokim cenama iako to ozbiljno opterećuje njihov kućni budžet - navodi Bogosavljević i navodi da će se ovakve cene delimično vratiti kao bumerang trgovcima zbog toga što će veliki broj potrošača odustati od kupovine.

Pokret za zaštitu potrošača-Srbije Beograd

Petar Bogosavljević

Žarko Galetin

cene ranog voća

cene trešanja

cene jagoda