Sve manje frilensera u Jugoistočnoj Evropi: Kakva je situacija u Srbiji?

U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona, zaključak je najnovijeg Gigmetra, istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7%, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90% radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

- Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano - kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

- Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period - dodao je on.

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6% ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8%.

- Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove - kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5% na Guruu do 4,8% na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3%, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5%) nego kod žena (2,3%).

- Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana - rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

- Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja - ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 USD po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 USD (19,8 USD).

Rast je bio nešto izraženiji kod muškaraca (2,2%) nego kod žena (1,8%).

- Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje. To ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene - ocenjuje Ljubivoje Radonjić, asistent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.