Ko je vezao prvu kravatu?

(Foto: Ivana Vuksa)

Priča o nastanku kravate vraća nas u 17. vek, na tlo apsolutističke Francuske kojom je tada vladao Luj XIV.

Prema nekim izvorima, evropska literatura opisuje prvu pojavu kravate u jedinici austrijske vojske koja je oko 1600. godine defilovala na paradi u Parizu, pred Lujem XIV koji je važio za ljubitelja maramica, marama i drugih modnih detalja. Povez oko široke kragne, koji je sprečavao da se ne otvori, bio je crvene boje. Književnost je opisala da je ta vojna jedinica bila iz Hrvatske.

Kicoški nastrojeni Francuzi su je, tako, među prvima prihvatili, a marame su, osim lepote, bile u mnogome praktičnije nego do tada nošeni kruti čipkasti okovratnici francuskih vojnika. Samom Luju se kravata toliko dopala, da je trideset godina posle toga imao posebnog dvorjanina čiji je zadatak bio isključivo da vezuje kravate, a ovaj modni detalj je ubrzo osvojio i celu Evropu.

Upravo zato, prema nekim izvorima, etimološki koren reči "kravata" potiče od reči "La Croatta", kako su hrvatske vojnike zvali Francuzi, ali se taj izraz vremenom utopio u duh francuskog jezika i prerastao u sada čistu francusku reč "cravate".

Za davnu preteču kravate smatra se drevni Egipat, gde je četvrtasto parče odeće vezivano oko vrata i niz ramena, i označavao je visok socijalni status osobe koja ga je nosila. U Kini, sve statue oko groba careva iz dinastije Ti imaju oko vrata deo odeće koji se smatra pretečom kravata. U umetnosti Rima, ljudi su često predstavljani noseći delove nakita oko vrata koji u mnogom podsećaju na današnje kravate.

Kravata je verovatno evoluirala od obične marame oko vrata koja je imala višestruku funkciju, a ne samo ukrasnu – da se stavi preko lica radi zaštite od prašine prilikom jahanja, da se njome previje i učvrsti rana, da se stavi na glavu kao zaštita od sunca i sl.

Na tufnice ili na pruge

Osim klasičnih na pruge ili na tufnice, postoje i mnogobrojni drugi dezeni kravata, ali i one sa aplikacijama u dezenu, koje se smatraju najelegantnijim. Aplikacije i šare menjaju se u zavisnosti od trenda, a uz ručne satove, kaiševe i dugmad za manžetne, kravate spadaju u nezaobilazne sitnice koje čine stil jednog muškarca.

Iako postoji čak 85 teoretskih mogućnosti vezivanja čvora kravate, najpoznatiji je jednostruki i dvostruki vindzorski čvor, koji je patentirao vojvoda od Vindzora. Osim ovog, tu su i obični čvor, dvostruki obični, klasični američki čvor, lobodni američki čvor..

Oskar Vajld (Oscar Wilde) je u knjizi "Vazno je zvati se Ernest" napisao da je dobro zavezana kravata prvi korak prema ozbiljnom životu.

M.S.