U narednih pet godina veštačka inteligencija bi mogla da zameni 70.000 radnih mesta – da li je i vaš posao ugrožen

Procenjuje se da će u Srbiji, prema podacima Fondacije za razvoj nauke, zbog razvoja veštačke inteligencije nestati 70.000 radnih mesta. Među njima su u najvećoj meri administrativni službenici, a nešto manje su trenutno ugroženi inženjeri, umetnici i eksperti za različite oblasti.

Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije ocenio je za RTS da veštačka inteligencija neće toliko brzo preuzeti obavljanje mnogih poslova i da postajemo žrtve marketinga.

- Dođe neka tehnologija o kojoj razgovaramo kao da druge ne postoje, u ovom slučaju je to veštačka inteligencija. Mislim da se te stvari neće tako brzo menjati kao što je to prezentovano u nekim svakodnevnim kontaktima - naveo je Mastilović.

Na pitanje da li su naše škole spremne da promene način rada i da pripreme radnu snagu za narednih pet godina, Mastilović je odgovorio da u procesu transformacije postoje i dobri i loši primeri i da su se određene reforme u obrazovnom sistemu već desile, ali i ocenio da je potrebno da se dogodi i revolucija u tom sektoru.

- Mislim da generalno, a to nije vezano samo za Srbiju, nego za čitav svet, sem iznimke nekih vodećih univerziteta, još uvek je glavna veština kojom treniramo mlade u procesu obrazovanja je da dobro pamte i samim tim smo pokazali da nismo dobro reagovali na prvu revoluciju koja se desila kada su se pojavili Google i Yahoo i kada smo mogli pretražiti internet i naći informaciju - naveo je Mastilović.

Objasnio je da je veštačka inteligencija naprednija i da ne samo da može da potraži informaciju, već i da ga obradi i sumarizuje, što je do sada bilo ljudsko delovanje.

- Ono što je dobra stvar koja se retko spominje to je da je svaka tehnološka revolucija u konačnici povećala broj radnih mesta. To je krenulo i sa parnom mašinom, pojavom električne energije, pojavom interneta. Daću vam vrlo banalan primer, da li je neko šezdesetih, sedamdesetih godina mogao da zamisli zanimanje programer, a pogotovo njegovu popularnost kojoj smo mi svedočili u ovoj deceniji - naveo je Mastilović.

Napomenuo je da je u obrazovnim ustanovama potrebno promeniti ciljeve učenja i da se vidi šta je ono šta je potrebno mladima kada izađu iz sistema formalnog obrazovanja i odu na tržište rada.

- Mi i sada svedočimo jednom jazu koji se možda u poslednjih par godina smanjio. Pre toga, praktično se računalo na to da kadrovi koji izađu sa univerziteta moraju par godina da steknu još neke dodatne veštine da bi poslodavci bili njima zadovoljni i da bi počeli doprinositi - rekao je Mastilović.

Dodao je da veštačka inteligencija donosi novu paradigmu i da će, primera radi, jednostavna programerska zanimanja biti zamenjena i da uz dobre alate, jedan stariji programer sa iskustvom od 15 do 20 godina, može da zameni tim mladih programera.

- Ono što mene brine je da se postavi pitanje, ko će biti senior programer za 15 godina ako odustanemo od toga da školujemo junior programere. Moramo da vodimo računa da bi za nekih 15 godina oni koji danas ne dobijaju šansu trebalo da budu ti vozači veštačke inteligencije. Možda ne treba da ih učimo da programiraju, ali treba da znaju da komanduju tom veštačkom inteligencijom da dobro programira, a kako će ona to raditi, zavisi od toga kakvu joj instrukciju damo - naglasio je Aleksandar Mastilović.