Eurostat: Srbija među državama sa relativno jeftinom električnom energijom

Eurostat je objavio u utorak redovno polugodišnje poređenje cena električne energije i gasa za zemlje članice EU, sa dodatnim podacima za neke druge evropske zemlje. Dugogodišnji podaci pokazuju da su se cene električne energije stabilizovale u poslednje dve godine, dok je cena gasa blago porasla u drugoj polovini prošle godine, nakon prethodnog pada u tri uzastopna polugodišta.

Međutim, cene oba energenta i dalje su znatno više nego prije inflatornog skoka izazvanog pandemijom i ruskim napadom na Ukrajinu. Na primer, u drugoj polovini prošle godine, očekivalo se da će domaćinstva u EU u prosjeku plaćati 28,49 EUR za 100 kilovat-sati (kWh) električne energije. Ista količina struje četiri godine ranije koštala je sedam EUR manje, što znači da je porasla za trećinu. Istovremeno je cena gasa porasla više od 70 odsto.

Uzimajući u obzir razlike u prihodima po stanovniku i uključujući sve poreze i takse, struja je bila najskuplja u Češkoj. Domaćinstva koja troše između 2,5 hiljade i pet hiljada kWh godišnje tamo su morala da plate 41 euro za 100 kWh. Kipar i Njemačka bili su blizu po cijeni, gdje se ista količina struje plaćala 35,7 EUR, odnosno 35,23 EUR.

Prosek EU iznosio je 28,49 EUR, dok su domaćinstva u Hrvatskoj plaćala 21,71 EUR, što je među najvišim cijenama struje u Evropi.

U Sloveniji je struja bila nešto skuplja, 23,29 EUR, dok su Crna Gora i Bosna i Hercegovina, zajedno sa Srbijom, među zemljama sa relativno jeftinijom električnom energijom. U tim državama cene su se kretale između 16,49 i 18,16 EUR. Eurostat nema podatke za Sjevernu Makedoniju za drugu polovinu prošle godine, ali je u prvoj polovini cijena tamo bila slična onoj u Hrvatskoj – 21,41 EUR za 100 kWh.

Island je imao najjeftiniju struju u Evropi, barem među zemljama za koje Eurostat ima podatke. Tamo se 100 kWh plaćalo 12,2 EUR u drugoj polovini prošle godine.

Island koristi geotermalne izvore za četvrtinu svoje proizvodnje električne energije.