Šta biste rekli šefu kad biste znali koliku platu prima kolega? - EU direktiva o transparentnosti zarada stiže i na Balkan

Da li bi vaše poverenje u firmu bilo isto kad biste znali plate svojih kolega i šta biste uradili da otkrijete da vaš kolega ima veću platu - bez jasnog razloga? Šta biste rekli šefu kad biste znali kolika je plata vašeg kolege - ili koleginice? Od juna 2026. godine, takva pitanja više neće biti tabu, barem u Evropskoj uniji. Na snagu stupa Direktiva o transparentnosti plata, kojom se uvode jasna pravila: oglasi za posao moraće da sadrže podatke o visini zarade, zabranjuje se ispitivanje kandidata o prethodnoj plati, a zaposleni dobijaju pravo da traže informacije o zaradama po polu i poziciji. Velike kompanije moraće da izveštavaju o rodnim razlikama u zaradama i, ukoliko postoje neosnovane razlike, preduzmu korektivne mere. Oglasi za posao moraće da koriste rodno-neutralne izraze.

Iako se ova regulativa odnosi na zemlje članice EU, uticaj će se vrlo brzo osetiti i u regionu, smatra Danilo Đukanović, izvršni direktor Recrewty doo, podgoričkog startapa koji optimizuje odabir kandidata i MSc Psihologije i MSc Bihejvioralnih nauka.

- Naš region neće ostati pošteđen – posebno jer su mnoge firme deo međunarodnih grupacija koje će morati da primene iste standarde i u svojim lokalnim kancelarijama - kaže Đukanović. On smatra da ova direktiva predstavlja istovremeno korak ka većoj formalizaciji, ali i pozitivan pokušaj demokratizacije tržišta rada, jer transparentnost postaje očekivani standard.

Direktiva, kako Đukanović ističe, neće odmah promeniti zakone u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori – ali će promeniti očekivanja kandidata.

- Mladi, posebno oni koji rade ili konkurišu za remote pozicije u IT i digitalnim industrijama, traže otvorenost i jasne informacije o platama i uslovima rada. Transparentnost postaje nova norma, a ne samo usklađenost s propisima - objašnjava on.

U tom kontekstu, kompanije koje u oglasima i intervjuima i dalje koriste nejasne izraze poput "zarada po dogovoru" rizikuju da izgube relevantnost na tržištu rada. One koje se prve prilagode, biće percipirane kao ozbiljni i profesionalni poslodavci – što direktno utiče na kvalitet talenata koje mogu privući.

Jedan od većih izazova za poslodavce biće upravljanje internom komunikacijom kada zaposleni dobiju pravo uvida u raspodelu plata po polu i poziciji. Đukanović upozorava da problem neće biti samo u brojkama, već i u njihovom tumačenju.

- Kompanije će morati da objasne razlike koje su godinama bile rezultat neformalnih dogovora, ad hoc bonusa ili razlika u pregovaračkoj snazi kandidata – a koje nisu sistemski evidentirane.

Takve situacije mogu izazvati osećaj nepravde među zaposlenima, pa će HR i menadžment morati da unaprede ne samo platne politike, već i komunikacijske veštine - jasno, empatično i uz spremnost na dijalog o temama koje su do sada bile tabu.

Zabrana postavljanja pitanja o prethodnoj plati, koja je do sada često bila osnova za kreiranje ponuda, takođe će promeniti pristup zapošljavanju. Poslodavci će morati unapred da definišu vrednost radnog mesta i plate okvirno, nezavisno od prethodnih primanja kandidata.

- Za HR to znači prelazak iz uloge kontrolora ka ulozi partnera koji gradi poverenje kroz fer i otvorenu komunikaciju - navodi Đukanović.

Prema njegovim rečima, velike međunarodne kompanije će vrlo verovatno početi da primenjuju ove standarde i u svojim regionalnim kancelarijama, i pre nego što oni postanu zakonska obaveza. Ne samo zbog usklađivanja sa regulativama EU, već i zbog reputacijskog rizika – "kompanije ne mogu biti progresivne u Berlinu, a neprozirne u Beogradu."

Kako se te firme budu izdvajale po transparentnijim praksama, podizaće se i očekivanja kandidata, što će izvršiti pritisak na lokalne firme da prate taj tempo.

- U suštini, regulativa će možda doći sporo – ali tržišna korekcija će se desiti brzo. Kandidati će početi da biraju prema poverenju, a ne samo prema zaradi - zaključuje Đukanović.