Šta muči kompanije iz tekstilne industrije u Srbiji?

Smanjenje opterećenja na zarade i korišćenje poreskih kredita, podrška kroz subvencije ili bespovratna sredstva za modernizaciju proizvodnje, prelazak na obnovljive izvore energije, zatim rešavanje problema lažnih i neopravdanih odsustvovanja zaposlenih sa rada i iznalaženje rešenja za izvoz, reciklažu i uništavanje tekstilnog otpada, deo su predloga kompanija članica Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS, iznetih na sastanku sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije, u cilju jačanja ovog sektora privrede.

Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće zastupa 8.431 privredno društvo i preduzetnika, u kojima je zaposleno 54.524 radnika, što čini 2,4 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji.

Čadež je na sastanku sa predstavnicima Udruženja predstavio rad Centra za privredne inicijative i brza rešenja PKS i istakao da je upravo taj format i novi način rešavanja problema privrednika već dao niz rezultata, jer se u redovnom dijalogu sa svim predstavnicima ministarstava za istim stolom odmah rešavaju gorući problemi.

- Siguran sam da možemo zajedno sa nadležnim ministarstvima pronaći model da pomognemo kompanijama koje su u ovom sektoru, mahom izvozno orijentisane, kroz određene programe podrške koji će omogućiti modernizaciju i automatizaciju proizvodnje, proširenje kapaciteta, uvođenje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i da brzo rešimo konkretne administrativne prepreke na lokalu - istakao je Čadež na sastanku.

Predstavnici Udruženja su istakli značaj mogućnosti smanjenja opterećenja na zarade i korišćenja poreskih kredita, ocenivši da bi se smanjenjem poreskih i doprinosnih opterećenja sigurno stvorili uslovi za brži ekonomski rast zemlje, ali i za zapošljavanje novih radnika, jer bi to smanjilo cenu rada koju plaća poslodavac.

Istakli su da bi poreska politika trebalo da sadrži izvesne mere i podsticaje za investiranje u dalji razvoj privrednih subjekata, naročito izvozno orijentisanih, navodeći da bi se pružanjem određenih podsticaja uticalo na smanjenje troškova poslovanja, povećanje proizvodnje i izvoza, porast zaposlenosti, povećanje dobiti privrednih subjekata, ali i prihoda za budžet Srbije.

Takođe, na sastanku je ukazano na značaj što hitnijeg rešavanja pitanja troškova po osnovu naknada, te je u tom smislu neophodno redefinisanje obračuna, iznosa i naplate naknada.

Kada je reč o izazovima zapošljavanja u ovom sektoru, smatraju da je neophodno doneti strategije za prevazilaženje nedostatka kvalifikovane radne snage, jer se tekstilna industrija suočava sa ozbiljnim deficitom obučenih radnika. Jedno od predloženih rešenja je, prema rečima privrednika, da se ojača saradnja sa srednjim stručnim školama i zavodima za zapošljavanje, kako bi se obezbedila bolja obuka radne snage, zatim da se pojednostave procedure za zapošljavanje radnika iz inostranstva, i drugo.

S obzirom na značajan uticaj cene električne energije na proizvodnju u ovoj delatnosti, predloženo je da se obezbedi podrška za potpisivanje dugoročnih ugovora o snabdevanju, kako bi se osigurale povoljnije cene, zatim da se implementiraju subvencije za energetski efikasne tehnologije i prelazak na obnovljive izvore energije, kao i da se razvije strategija za optimizaciju potrošnje energije u proizvodnim procesima.

Jedan od ključnih problema je i problem lažnih i neopravdanih odsustvovanja zaposlenih sa rada, s obzirom na to da se u tekstilnoj industriji, gde je proizvodnja visoko organizovana i vremenski osetljiva, svako neopravdano bolovanje direktno odražava na proizvodni proces. Sve češće se beleže zloupotrebe koje poslodavce dovode u nezavidan položaj, kažu privrednici.

Predloženo je da se poveća kontrola nad bolovanjima kroz saradnju sa zdravstvenim ustanovama, uvođenjem transparentnih procedura za prijavu bolovanja, ali i da se razviju mehanizmi za brzu proveru opravdanosti bolovanja i uvedu sankcije za zloupotrebe.

Takođe je predloženo da se razmotri mogućnost da trošak naknade zarade za vreme bolovanja zaposlenih, nakon kratkog perioda (do pet radnih dana), u celosti pređe na teret države, odnosno nadležnog fonda, čime bi se smanjilo finansijsko opterećenje poslodavaca, uz istovremeno očuvanje prava zaposlenih.