Biznis i finansije: Digitalizacija privrede Srbije na pola puta

Preduzeća u Srbiji su sa primenom digitalnih alata u poslovanju stigla tek na pola puta, pokazuje prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije, piše Biznis i finansije. Marketinške priče da onaj ko nije na internetu taj u stvarnosti ni ne postoji puki su – marketing. Tvrdnje da se ceo poslovni svet preselio na internet uverljivo demantuje primer Srbije.

U Srbiji 190.000 preduzetnika i oko 25.000 preduzeća nema ni svoj veb sajt. Dakle, to je više od 200.000 privrednih subjekata, koji čine oko 45% cele srpske privrede. Taj podatak nije jedini koji ukazuje da to što se svaki čas priča o digitalizaciji, ne znači i da su njome "zaraženi" svi u Srbiji. Kakva je stvarna slika i zašto je napravljen sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije, na ovogodišnjoj DIDS konferenciji objasnili su Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) i Nikola Jovanović, direktor agencije Plum Mark, specijalizovane za istraživanja tržišta u oblasti digitala.

Zahvaljujući zajedničkom projektu RNIDS-a i agencije Plum Mark, sada na portalu индекс.срб svaki privrednik može da sazna koliko je njegova firma digitalizovana u odnosu na uporediva preduzeća i na prosek cele zemlje. Indeks digitalnog razvoja Srbije opisuje kako srpska preduzeća koriste digitalnu tehnologiju na internetu. To uključuje i pokazatelje o tome da li imaju poslovni sajt, koliko za komunikaciju koriste elektronsku poštu, društvene mreže i druge komunikacione alate, kao i da li primenjuju onlajn plaćanja u svom poslovanju.

Predrag Milićević iz RNIDS-a je rekao da u Evropi postoje indeksi koji na različite načine mere "digitalno zdravlje" privrede. Za definisanje srpskog digitalnog indeksa korišćena je metodologija koja je prilagođena realnosti u Srbiji i ne zasniva se na utiscima privrednika kao kod nekih drugih primera, već na objektivnim pokazateljima.

- Pokušali smo da definišemo jedan broj jednostavan za poređenje, a definisali smo ga na osnovu rezultata istraživanja i različitog vrednovanja pojedinih digitalnih alata, kako bismo izmerili koliko naša preduzeća koriste internet tehnologije u poslovanju. Mi privrednike nismo pitali da li misle da je njihov sajt ili nastup na društvenim mrežama bolji ili lošiji od konkurencije. Nismo ih pitali za utiske, već šta koriste od digitalnih alata i na koji način - pojasnio je Milićević.

Primera radi, ako u Irskoj 70% firmi koristi veb sajt i isto toliko njih ima Fejsbuk stranu, oba podatka imaju istu težinu u formiranju njihovog indeksa.

- Mi smo stvari postavili drugačije i definisali različite težinske faktore za različite digitalne alate, jer smatramo da je za onlajn poslovanje mnogo bitnije da preduzeće ima veb sajt, nego Fejsbuk stranu ili koristi četbot na svom sajtu. Jedno od ranijih istraživanja je pokazalo i da korisnici interneta mnogo više veruju firmama koje sa njima komuniciraju sa imejl adrese koja u sebi sadrži sopstveni domen, bez obzira koji, nego kada to čine sa besplatnih servisa, kakav je gmail. Iz tog razloga, pored činjenice da li preduzeće koristi imejl u komunikaciji, posebno smo vrednovali i to da li je ta imejl adresa na sopstvenom domenu - rekao je Milićević.

Za formiranje indeksa bili su važni i drugi podaci iz istraživanja koji daju jasniju sliku o razlici između stvarne digitalizacije i površne upotrebe tehnologije. Prema rečima Nikole Jovanovića iz agencije Plum Mark, istraživanje je urađeno na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 662 preduzetnika i predu zeća u Srbiji. Osim po formi poslovanja, firme su dodatno klasifikovane i prema veličini, dužini poslovanja, oblasti poslovanja i regionu u kojem su registrovane.

Rezultati su pokazali i da ona preduzeća koja imaju svoj veb sajt, isti daleko više koriste za predstavljanje proizvoda i usluga a znatno ređe za komunikaciju ili kao kanal prodaje. Čak 64% firmi ne promoviše proizvode i usluge preko interneta, 79 odsto koristi društvene mreže za komunikaciju, 55% aplikacije za dopisivanje, a tek 24% ima čet softver na svom sajtu.

Kada su društvene mreže u pitanju, Fejsbuk upotrebljava 80% preduzeća, a svega 8,5% TikTok i osam odsto mrežu Iks. Linkedin, verovatno najvažniju mrežu za poslovne subjekte, koristi samo 31 odsto firmi, istakao je Jovanović.