Da li ćemo i ove godine zavisiti od uvoza krompira?

Područja tradicionalne proizvodnje u Leskovačkoj kotlini i brdsko područje Zapadne Srbije imaju sve manji značaj za ukupnu proizvodnju krompira. Sve surovije vremenske i klimatske prilike svakako imaju svoje mesto u ovome, jer je proizvodnja dugoročno rentabilna samo u uslovima redovnog navodnjavanja. Potrebe za navodnjavanjem su sve veće u poslednje dve decenije, a gorivo sve skuplje.

Visoka cena radne snage i njen nedostatak su poslednjih godina veliki problem za srednje i male proizvođače, kao i sve proizvođače u brdsko-planinskim krajevima. Opremanje novom mehanizacijom je prisutno kod malog broja velikih proizvođača, a to je teško moguće bez dobrih finansijskih podsticaja. Ovo je posebno bitno kod izgradnje skladišta, jer bez toga nema kontinuiranog snabdevanja tržišta, posebno velikih trgovinskih lanaca. Od potpisivanja SSP sa Briselom proizvođači u Srbiji su prepušteni na milost i nemilost surovom tržištu krompira iz Evropske unije.

Cenu slobodnog tržišta do sada su platile skoro sve nove članice koje su ušle u EU poslednjih 20. godina, a samo je izuzetak pre 10, godina bila Poljska, ali je i ona doživela ogroman pad proizvodnje krompira od skoro dva miliona tona. Jedna po jedna članica su vremenom postajale sve veći zavisnik od uvoza merkantilnog krompira, a posebno krompira u malim pakovanjima za supermarkete, jer su međunarodni trgovinski lanci podizali kriterijume kvaliteta, ističe.

U poslednje tri godine uvoz konzumnog krompira je 45.000 - 50.000 tona, a u poslednje dve godine uvozimo i sirovine za preradu u čips od oko 16.000 -18.000 tona na godišnjem nivou. To je uslovljeno porastom prerade, delom i zbog velikih problema koje prouzrokuju fitoplazme.

Krajem maja i početkom juna 2024 na širem području Vojvodine ponovo se kao i u prethodne dve godine dogodio napad fitoplazme, u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. Poslednjih godina to se javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog jer su gumaste krtole neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda su česti domaćini za ove patogene.

Generalno, supermarketi imaju veliki značaj za plasman krompira. U Evropi se sve manje krompir prodaje u mrežastoj vreći od 10 kg i u rasutom stanju. Tendencija je malo pakovanje od 1-5 kg, a posebno 2,5 kg u perforiranoj plastičnoj kesi. Opran krompir ima sve veće prisustvo u marketima širom Evrope, mada je i dalje dominantan očetkan.

Poslednjih godina i u Srbiji supermarketi sa snažnom reklamom na televiziji i lifletima u prodajnim objektima značajno utiču na smanjenje sezonskih skokova cena, unapređenja kvaliteta kod otkupa, veću ponudu opranog krompira tokom čitave godine, veće prisustvo manjih pakovanja, mada su pakovanje od 10 kg i kupovina iz rasutog stanja još uvek dominantni. Veliki inostrani trgovinski lanci su glavni kupci krompira sa zapadnog tržišta. Ponuda značajnih količina uvoznog krompira ranije je bila sredinom zime, a poslednjih 7-8 godina kreće već od novembra. Veliki problem u plasmanu domaćeg krompira predstavljaju visoke marže posrednika u prodaji, kao i marže prodavaca.

Prosečna potrošnja krompira u Srbiji ima tendenciju stalnog pada, i trenutno je oko 44 kg po stanovniku godišnje. U poslednjih 20 godina značajno se smanjio broj stanovnika usled povećane smrtnosti (jedna smo od najstarijih nacija u Evropi) i ekonomskih migracija u inostranstvo. Nestankom velikih menzi po fabrikama, promenom starosne strukture stanovništva i navika u ishrani porodice značajno se smanjila priprema jela od krompira. U većini porodica u urbanim sredinama krompir se u kući jede 5-6 puta mesečno, a ranije su naše bake i majke spremale jela od krompira za ručak pa i večeru najmanje dva puta sedmično. Razne paste i pekarski proizvodi, kao i povećana potrošnja prerađevina od mesa uticali su na smanjenje potrošnje krompira.

Proizvođači čipsa su u poslednje četiri godine uložili puno novca u nove veće linije za preradu, pa zbog toga ulažu velike napore za proširenje proizvodnje sirovine i skladišnih kapaciteta. Izvozi se skoro 60% ukupne prerade i zahvaljujući visokom kvalitetu svojih proizvoda ostvaruju dobar profit na tržištu u regionu.

U porastu je i prerada krompira u kocku koja se u kombinaciji sa nekoliko vrsta povrća koristi u zamrznutom programu za supe, salate i razna jela. Veliki deo te prerade namenjen je izvozu.

Pomfrit još uvek nema tako veliki značaj za potrošnju u domaćinstvu kao što je to slučaj u zemljama EU. Srbija je do 2008. uvozila 2.000 - 2.500 tona pomfrita godišnje, a onda je došlo do naglog skoka potrošnje iz godine u godinu, po stopi od oko 10 % godišnje, tako da je uvoz u 2020, godini kovida, dostigao 20.000 tona. Uvoz pomfrita u periodu januar 2023/24. je bio 27.129 tona sa prilično ravnomernim rasporedom po mesecima. Trend rasta uvoza poslednjih godina je 6 - 10%. Sve šira prodaja pomfrita u ugostiteljskim objektima i kioscima brze hrane, kao i visoke cene konzumnog krompira u prodavnicama, utiču na njegovu povećanu potrošnju u domaćinstvu. Trenutno postoji i interesovanje za početak projekta prerade krompira u pomfrit, ali je za realizaciju takvog projekta potrebno još nekoliko godina.

Proizvođači krompira bi verovatno želeli da zaborave sve ono što im se dogodilo u prošloj godini. Rani početak proleća pomerio je sadnju ranije za oko 2-3 nedelje, a onda je mraz 20. aprila, naneo velike štete širom Srbije kod izniklog krompira namenjenog za ranu i letnju proizvodnju. Leto je imalo prvi toplotni talas polovinom juna, ali su velike štete proizvođačima krompira nanele izuzetno visoke temperature u drugom toplotnom talasu koji je počeo 5. jula.

Visoke temperature i dugotrajna suša imali su veliki negativni uticaj na umanjenje očekivanog roda i ubrzan završetak vegetacionog perioda krompira. Gornje lišće je na mnogim njivama dobilo opekotine, a donje je podgorelo. Ni redovno navodnjavanje na njivama u ravničarskim područjima nije omogućilo značajnije povećanje prinosa krtola, jer je fotosinteza u takvim uslovima nisko produktivna.

Nakon nekoliko dana posle toplotnog talasa mnogi proizvođači koji su krenuli sa vađenjem krompira primetili su pojavu "trulih krtola" koje se zapravo primarno raspadaju usled denaturacije (propadanja) tkiva što je prouzrokovano delovanjem visokih temperatura zemljišta i vazduha. Najviše su stradale krtole blizu površine banka, a posebno kod sorti koje obrazju tzv. plitki banak. Lošije zagrnut krompir i njive koje su imale veći broj navodnjavanja sa krupnom veštačkom kišom sigurno su imale veći gubitak prinosa.

Kod većine proizvođača rod je bio znatno umanjen, pa se očekivala solidna cena. Međutim, najčešća cena od oko 35-40 din/kg počev od jeseni pa do marta 2025 bila je niska za većinu proizvođača. Krompir iz Francuske je sa troškovima uvoza koštao preko 50 dinara, ali je konstantno ‘’gušio"prodaju domaćeg.