Opera "Don Paskvale" - Manje poznati detalji

Početkom decembra 2011 na Veliku scenu Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, na velika vrata se vratila komična opera "Don Paskvale". Reakcija publike je bila odlična, pozivamo Vas da pogledate ovo delo kompozitora Gaetana Donicetija, a ovog puta ćemo ispričati manje poznate detalje o autoru i samom delu.

Naime, u stvaralaštvu italijanskog kompozitora Gaetana Donicetija (1797–1848, Bergamo) komična opera Don Paskvale zauzima najistaknutije mesto. Izgleda da zub vremena, toliko nemilosrdan kod mnogih dela muzičke scene, ne uspeva da ošteti ni takt ove opere. Radnja nije ni nova, ni originalna, već opšte poznata u istoriji pozorišta. Muzika je tečna, slušljiva, nenametljiva, prijatna, duhovita – po potrebi. Na sceni se ne zbiva ništa naročito, čak ni scenografi ne mogu pustiti na volju bujnoj mašti. Pa ipak, u celini, Don Poskvale je ne samo uspelo već i majstorsko delo, jedna od najboljih komičnih opera uopšte, među onih nekoliko koje ne silaze sa operske scene.

Posle niza od gotovo sedamdeset opera svih žanrova, Doniceti je svoje remek-delo napisao, prema podacima iz korespondencije, za samo jedanaest dana, tokom jeseni 1842. godine u Parizu. Dugo se smatralo da je on i pisac libreta, a i danas u raznim izdanjima ime libretiste je različito! Nesumnjivo je utvrđeno da je kao uzor poslužila opera Ser Markantonio Stefana Pavezija, sa libretom Anđela Anetija, izvedena 1810. u milanskoj Skali. Doniceti je na libretu sarađivao sa svojim prijateljem, italijanskim emigrantom, pesnikom Đovanijem Rufinijem, koji je više voleo da ostane anoniman – sa inicijalima M. A. (Mikela Akursi) i, po običaju, sam korepetirao, režirao i dirigovao. Povest o matorom momku, svojeglavom, nepoverljivom i škrtom staromodnom čoveku, koji u starosti želi da se oženi mladom i lepom devojkom i koji posle niza peripetija, lažnog venčanja i iznenadnog preobražaja krotke neveste u namćorastu, okrutnu, rasipnu i nasilničku aspidu, pristaje sa oduševljenjem i olakšanjem da se oslobodi ove, u njegovim očima, prave "napasti" – interesovala je već antičke komediografe.

Brojne Donicetijeve opere padale su vrlo brzo u zaborav, tako da su u devetnaestom veku igrane samo neke: Lučija od Lamermura, Favoritkinja i Lukrecija Bordžija. Početkom dvadesetog veka ponovo se daju komične opere Don Paskvale, Ljubavni napitak, za koje se zalažu dirigenti Toskanini i Bruno Valter.

Pre nekoliko decenija počela je prava renesansa Donicetija, objavljuju se kritička izdanja njegovih davno zaboravljenih opera a na sceni oživljavaju partiture koje niko ne poznaje. Opere sa istorijskom sadržinom – Ana Bolen, Marija Stjuart, Roberto Devere i druge, prikazuju se na festivalima sa velikim uspehom. Pokazuje se da još ima pevača koji mogu uspešno savladati goleme pevačke zahteve. Od komičnih opera više se izvode jednočinke Rita i Noćno zvono kao i lakrdija iz života operskih umetnika Viva la tatma (Pozorišne zgode i nezgode). Vreme će pokazati da li su ova dela nepravedno bila pala u zaborav, ili im je suđeno da stanu uz bok Don Paskvalea.

Don Paskvale je prvi put izveden 4. januara 1843. godine u Italijanskom pozorištu u Parizu, sa najslavnijom pevačkom postavom. Norinu je tumačila dvadesetsedmogodišnja Đulija Grizi, idol publike, slavna po lepoti glasa i stasa i po izuzetnom scenskom šarmu i tehničkom vokalnom virtuozitetu. Ernesta je tumačio najbolji lirski tenor veka Đovani Mario, kasniji suprug Grizijeve; Malatestu-Antonio Tamburini, a naslovnu ulogu je tumačio znameniti bas, četrdesetšestogodišnji Luiđi Lablaš.

izvor : www.narodnopozoriste.co.rs