Najviše hrane plasiramo u Bosnu i Hercegovinu i Tursku

Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 56,1% ukupne razmene u prva dva meseca 2025, dok je lane, u isto vreme, taj udeo bio 60,5%, navodi se u najnovijem izveštaju MAT-a.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značaju robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 11,8% (godinu dana ranije 14%).

Kina je drugoplasirana, njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 8,5% na 10,5, i to tako što je u robnom izvozu uvećan sa 5,7% na šest, odnosno u robnom uvozu sa 10,7% na 13,8%.

Na uvoznoj strani Kina je lider, i to prvi put, sa osetnom prednošću u odnosu na uvoz koji stiže iz Nemačke. Kako je napomenuto, u prethodnom broju MAT-a istaknuto je i da je ukupna vrednost razmene u 2024. relativno posmatrano značajnije povećana i sa Turskom (za jedan procentni poen), a to se nastavlja i početkom ove godine. Turska je trenutno na šestoj poziciji po nivou značajnosti u strukturi ukupnog robnog izvoza, iza Nemačke, Kine, Italije, Rumunije i BiH. Zanimljiv podatak u izveštaju jeste i da su za sektor proizvodnje prehrambenih proizvoda najveća izvozna tržišta BiH i Turska sa 11,6% i 7,8%.

Inače, grupa klasifikacije delatnosti sa najvećim učešćem (26,5% ili 125,8 mil EUR) u ukupnom izvozu ove oblasti ostali su prerada i konzervisanje voća i povrća sa kumulativnim rastom od 22,1%. Sledeća po vrednosti izvoza je grupa proizvodnja ulja i masti koja čini 15,6% (ili 73,9 mil EUR) izvoza ove oblasti i ima rast od 39,5% u odnosu na period januar–februar 2024.