Srbija u svetskom vrhu po udelu uglja u proizvodnji struje

Srbija je tokom 2024. godine proizvela 62,9% električne energije iz uglja, što je svrstava među zemlje s najvećim udelom uglja u proizvodnji struje, prema novim godišnjim podacima istraživačkog centra Ember. Po podacima iz prethodne dve godine, Srbija je na petom mestu, a veći udeo uglja imaju samo Bocvana, Mongolija, Južnoafrička Republika i Indija, prenosi portal Klima101.

Većinu preostale električne energije Srbija proizvodi iz hidroelektrana, dok su udeli gasa kao energenta i vetra daleko manji, a solarna energija jedva je primetna sa 0,1% udela. Oko 0,2% struje proizvedeno je iz bioenergije i drugih fosilnih izvora. Ova slika energetskog miksa u Srbiji je relativno stabilna već decenijama. Sagorevanje uglja izvor je oko dve trećine proizvedene struje, zbog čega se Srbija nalazi u vrhu Evrope i po emisiji gasova s efektom staklene bašte po jedinici struje. U poslednjih 20 godina u Srbiji, udeo uglja u proizvodnji struje oscilira između 60 i 73%.

Mada je sadašnji godišnji prosek nešto manji nego što je bio pre 20 godina, Srbija ozbiljno kaska za zemljama u regionu koje su uveliko pokrenule proces tranzicije i napuštanja uglja, kao što su Rumunija, Grčka ili Severna Makedonija. Ipak, Srbija pravi prve veće korake u energetskoj tranziciji, što bi moglo da promeni sliku narednih godina.

Na poslednjoj aukciji, Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo je 645 MW novih kapaciteta vetra i solara, dok je plan da se kroz aukcije na ovaj način do kraja 2026. dodeli ukupno 1.300 MW ovih izvora. U pitanju su sklopljeni ugovori sa garantovanim cenama za investitore i to su za sada najizvesniji projekti izgradnje novih kapaciteta u zemlji.

Istovremeno, po aktuelnim planovima, Srbija do 2030. godine treba da ima 3,5 GW kapaciteta vetra i solara, što je višestruko više od trenutnih kapaciteta.