Studija izmirivanja obaveza kineskih kompanija iz 2025. godine - Produženi rokovi za plaćanje ograničili rast zastoja u izmirivanju obaveza

Studija redovnosti izmirivanja obaveza kineskih kompanija u izdanju kompanije Coface ukazuje na uvećanu dozu opreza sa kojim su dobavljači u 2024. nudili robu na odloženo plaćanje i produžene rokove za naplatu svojih potraživanja.

- Period naplate potraživanja kineskih dobavljača se tokom 2024. godine produžio zahvaljujući sve manjim prihodima kompanija uslovljenih sporijim rastom obima poslovanja u uslovima slabije domaće potražnje, ali i faktorima koji doprinose rastu cena u poslovnom okruženju koje je trenutno obeleženo opštim padom cena. Iako su dobavljači u proseku produžili rokove za plaćanje, očigledan rast opreza se ogledao u činjenici da je manji broj kompanija nudio prodaju robe na odloženo plaćanje.

Što se tiče prognoza za 2025. godinu, 52% učesnika u našoj studiji očekuje da će se privredne prilike popraviti budući da postoji verovatnoća da su vladine mere za podsticaj privrede doprinele većem samopuzdanju među rukovodiocima kompanija. Međutim, lako se može preterati sa ovom vrstom optimizma s obzirom na to da su mere za podsticaj privrede do sada bile ograničene dok rizici povezani sa tarifama koji prete trgovinskom sektoru i dalje predstavljaju neposrednu pretnju.

U kompaniji Coface očekuju da će rast kineskog BDP-a u 2025. godini iznositi 4,3% - rekao je Junju (Junyu) Tan, ekonomski stručnjak iz kompanije Coface za Severnu Aziju.

Većina kompanija je u 2024. produžila svoje rokove za plaćanje, u čemu su im delimično pomogla sredstva za ublažavanje poslovnog rizika posredstvom trećih lica. Prosečno ukupno trajanje rokova za plaćanje je sa 70 dana u 2023. poraslo na 76 dana u 2024. godini. Zahvaljujući ovako povoljnim rokovima, zastoji u plaćanju su ostali relativno nepromenjeni, pošto su samo neznatno porasli sa 64 na 65 dana.

Procenat učesnika u studiji, kako saopštava Coface, koji su prijavili neisplaćena dugovanja je značajno opao sa 62% u 2023. na 44% u 2024. godini. Međutim, kada se zastoji u plaćanju upare sa rokovima za plaćanje, ukupno prosečno vreme čekanja na naplatu potraživanja između isporuke proizvoda do naplate potraživanja, koje se još naziva i broj dana naplate od kupaca (DSO), se povećalo sa 133 dana u 2023. na 141 dan u 2024. godini, što pokazuje da je period naplate duži nego prethodne godine.

Sa druge strane, 50% učesnika koji su se suočavali sa izuzetno dugim zastojima u naplati potraživanja (skraćeno ULPD, preko 180 dana) je prijavilo zakasnela potraživanja čiji ukupni iznos predstavlja više od 2% od godišnjeg prometa, navodi se u saopštenju kompanije Coface. Ovih 50%, dodaju, predstavlja značajno uvećanje u odnosu na 33% zabeleženih u 2023. što ukazuje na porast rizika povezanog sa neuspešnom naplatom potraživanja. Praktično iskustvo kompanije Coface kaže da 80% takvih zastoja u plaćanju, koji traju duže od 180 dana i prelaze 2% ukupnog godišnjeg prometa dobavljača, ne može da se naplati.

Što se tiče privrednih sektora, drvna industrija se suočavala sa najvećim produžetkom zastoja u plaćanju koji je došao kao posledica dugotrajne krize na tržištu nekretnina koja je ograničila potražnju za nameštajem i produžila vremenski period između prodaje i naplate u tom sektoru. Automobilski sektor je u međuvremenu nailazio sa slične prepreke. One se u velikoj meri mogu pripisati finansijskom teretu pod kojim su se našli prodavci automobila, koji su pokušavali da izađu na kraj sa gubicima i ograničenim kapitalom dok i dalje traje rat u kom su glavno oružje popusti i čiji je krajnji cilj smanjivanje zaliha. Sektor građevine je i dalje bio sektor sa jednim od najvećih broja dana naplate od kupaca u čitavoj studiji, prenoseći na taj način nepovoljne uslove za postizanje likvidnosti na sve druge sektore koji od njega zavise.

Učesnici u studiji su i dalje optimistični u pogledu privrednih izgleda tokom narednih 12 meseci, pri čemu 52% njih očekuje da će tokom 2025. doći do poboljšanja privrednih uslova.

Farmaceutska industrija je i dalje privredni sektor sa najviše optimizma (83%), najviše zbog potražnje koja dolazi kao prirodna posledica sve starije populacije. Metalurgija je u pogledu optimizma zauzela drugo mesto (72%), najverovatnije zbog nade koja se polaže u mere za podsticaj privrede.

Ipak, ovakvo raspoloženje je možda i preterano, budući da bi slabija potražnja u sektoru stambene izgradnje mogla da nastavi da se odražava na stvarnu potražnju. Osim toga, sve veće tarife u trgovinskoj razmeni između Sjedinjenih Američkih Država i Kine bi mogle da pogoršaju situaciju u vezi sa metalima kao što su čelik i aluminijum, koji inače podležu višim tarifama.

Tekstilna industrija je i dalje bila sektor obeležen najvećim pesimizmom, iako je broj ispitanika koji očekuju da će doći do pogoršanja ekonomskih izgleda manji nego prošle godine jer tekstilne firme mogu računati na određeno olakšanje koje dolazi kao posledica stabilizacije cene sirovina, pri čemu se očekuje da će cene pamuka i nafte pokazati tendenciju ka snižavanju.

Oštra konkurencija i dalje predstavlja najveću pretnju za poslovanje kompanija u 2025. godini i najviše se ogleda u kontinuiranom izazovu koji predstavlja višak proizvodnih kapaciteta u Kini. Pad potražnje predstavlja drugi najveći rizik, naročito za kompanije okrenute izvozu, koje bi tokom Trampovog drugog predsedničkog mandata mogle da se suoče sa još većim trgovinskim barijerama. Ostaje nejasno da li će napori koje vlade ulažu u pospešivanje domaće potražnje biti dovoljne da se nadomesti manjak inostrane potražnje. Produžena nesrazmera između ponude i potražnje će verovatno podstaknuti kineske kompanije da nastave da učestvuju u ratu cenama sa ciljem pospešivanja prodaje, što će dodatno pojačati pritiske na tržištu.