Zašto Emirati žele da ulažu u brazilske favele?

Radi se o sirovinama i infrastrukturi: Ujedinjeni Arapski Emirati žele da se u budućnosti više angažuju u Brazilu. Ukupni iznos ulaganja je impresivan: oko sto milijardi reala (oko 16 mlrd EUR) Emirati nameravaju da ulože u projekte kao što su obnova pašnjaka, industrijski razvoj, izvoz poljoprivrednih proizvoda, infrastrukturni projekti i odbrana. Investitor je državni fond Abu Dabi Investiciona Grupa (ADIG).

Pažnju medija posebno je privukla ideja o modernizaciji regiona s niskim primanjima u predgrađima Rio de Žaneira. Oko tri miliona ljudi živi tamo u sirotinjskim četvrtima, često u nesigurnim uslovima i s lošom povezanošću sa centrom grada.

- Razgovori investitora, savezne brazilske vlade i vlade države Rio de Žaneiro bili su usredsređeni na stvaranje novih stambenih opcija u favelama (sirotinjskim naseljima) i njihovo bolje povezivanje sa centrom grada podzemnom železnicom i brzim vozovima - kaže Zajed bin Aveida, izvršni direktor fonda ADIG za novine O Estado.

Iza ideje Emirata su i ekonomski motivi: dugoročno gledano, prihod od karata za prevoz miliona putnika podzemnom železnicom ili brzim vozovima takođe bi mogla da stvori profit.

- Moguće je redizajnirati i povezati gradove u blizini glavnog grada Rio de Žaneira putevima, podzemnom železnicom i brzim vozovima - kaže Bin Aveida. On se čak krajem prošle godine susreo lično i sa brazilskim predsednikom Lulom da Silvom.

Izjave o namerama ulaganja uklapaju se u trend koji se javlja već nekoliko godina:.

- Oko 2,5 mlrd USD nedavno je uloženo u brazilsku privredu - kaže za DW ekonomista Felipe Rodrigez sa poslovne škole Fondacija Getulio Vargas. Ulagalo se uglavnom u oblasti istraživanja i energetske tranzicije.

- Brazil je zemlja koja se smatra ključnom za praktično sprovođenje energetske tranzicije. I mi pratimo odnos koji se razvio između Brazila i arapskih zemalja - kaže Rodrigez. To znači da dve strane sada prisnije sarađuju.

- Brazil je generalno uspeo da zadrži svoje strateške partnere i da stekne nove - ukazuje ekonomista i objašnjava da je Brazil predan sporazumu o slobodnoj trgovini EU, ali je nedavno proširio i svoje ekonomske odnose sa Indijom.

Krajem prošle godine Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati su na marginama samita G20 u Rio de Žaneiru potpisali dva pisma o namerama kojima se htelo da se stvore temelji za buduća ulaganja.

Prema brazilskoj vladi, sredstva će se koristiti za strateške projekte u Brazilu, posebno u oblastima infrastrukture i energetike.

- U Brazilu postoje velike mogućnosti - ocenjuje za DW Mohamad Murad, generalni sekretar Arapsko-brazilske privredne komore.

- Ključni sektori privrede, uključujući infrastrukturu, koncesije za luke i aerodrome, obnovljivu energiju, agrobiznis, nekretnine, odbranu i druge oblasti, nude dobre mogućnosti ulaganja za fond iz Abu Dabija - kaže Murad.

Nadu posebno budi plan da se favele modernizuju i podignu na novi nivo razvoja. Međutim, i u prošlosti je bilo mnogo obećanja, pa zato ima i skepse.

Nade da će Olimpijske igre 2016. i Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. koristiti i ljudima u slamovima zbog infrastrukturnih veza uglavnom se nisu ispunile. Još uvek je sveže sećanje na korupcijski skandal oko građevinske kompanije Odebreht, u kojoj su isplaćeni milioni dolara mita za infrastrukturne projekte. To je trajno narušilo poverenje u brazilsku politiku.

Ali za sprovođenje velikih projekata potrebna je i podrška stanovništva. Brazilsko pravosuđe, međutim, još uvek nije u potpunosti razrešilo taj skandal. I aktuelna vlada predsednika Lule da Silve pokazuje malo interesovanja za to.

Kako bi pisma o namerama Ujedinjenih Arapskih Emirata i Brazila postala stvarnost, moraju se ukloniti birokratske i političke nejasnoće, kaže ekonomista Felipe Rodrigez. A Brazil mora da razmišlja dugoročno:

- Projektima ove veličine potrebna je sigurnost kako bi izišli iz statusa najave. Govorimo o projektima koji traju od 15 do 20 godina, ali najmanje deceniju.

Najveće prepreke u ovom trenutku su birokratija koja se mora ukloniti.

Dve strane otišle su korak dalje u zajedničkim rudarskim projektima. U januaru su vlade potpisale deklaraciju o saradnji u "projektima istraživanja, eksploatacije, obrade, rafinisanja i marketinga minerala, i prenosa arapske tehnologije".

To je obećavajuća perspektiva za obe strane.

- Sporazum podstiče inovacije i konkurentnost u sektoru sirovina, posebno za mala i srednja preduzeća, čime se utire put za održiviju i globalno integrisanu budućnost - ocenio je ministar rudarstva i energetike Alehandre Silveira.

Barem na papiru, sve upućuje na to da će planovi biti realizovani. Sada, međutim, partneri moraju i da ispune obećanja.