Šta bi stavljanje projekta Jadar na listu strateških projekata u EU značilo za Srbiju?

Evropska komisija (EK) utvrdila je 25. marta listu 47 strateških projekata. Cilj toga, kako je pojašnjeno, jeste podsticanje domaćih kapaciteta za strateške sirovine, čime bi se ojačao evropski lanac vrednosti sirovina i diversifikovani izvori snabdevanja. Ovi projekti, prema saopštenju EK, predstavljaju važnu prekretnicu u sprovođenju Zakona o kritičnim sirovinama, koji je stupio na snagu 23. maja prošle godine, koji treba do 2030. godine obezbedi uslove da Evropa zadovolji 10% svojih potreba iz domaće eksploatacije, 40% iz prerade i 25% iz reciklaže strateških sirovina. Pored toga, novi strateški projekti značajno doprinose zelenoj i digitalnoj tranziciji Evrope, a istovremeno podržavaju evropsku odbrambenu industriju, dodali su.

Na ovoj listi nije se našao projekat Jadar iz Srbije, što je vest koja je mnoge u Srbiju obradovala. Ipak, rano je za radovanje, jer se ovih 47 novih strateških projekata nalazi samo u 13 država članica Evropske unije (EU), što znači da projekti van zemalja članica nisu obuhvaćeni. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će EU tek naredne sedmice proglasiti projekat iskopavanja litijuma u Srbiji Jadar za svoj strateški projekat, van zemalja EU.

Da li će do toga zaista doći, za sada nije poznato. Međutim, ono što jeste poznato je da je kompanija Rio Tinto prijavila projekat Jadar na konkurs za strateške projekte, što je sama i javno potvrdila. Ono što je zanimljivo, među 47 projekata sa liste, čak 22 projekata odnose se upravo na litijum. Ono što ova lista donosi, jeste da će projekti moći da računaju na koordinisanu podršku EK, država članica i finansijskih institucija kako bi postali operativni, posebno u vezi sa pristupom finansiranju i povezivanjem sa relevantnim krajnjim korisnicima. Takođe će imati koristi od pojednostavljenih postupaka izdavanja dozvola, kako bi se obezbedila predvidljivost za investitore, uz očuvanje ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda. U skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama, proces izdavanja dozvola neće trajati duže od 27 meseci za projekte eksploatacije i 15 meseci za ostale projekte, dok trenutno ti procesi mogu trajati od pet do deset godina, naglasili su iz EK.

Projekat Jadar u Srbiji godinama je predmet sporenja zbog svoje potencijalne opasnosti za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga je čak i vlast u našoj zemlji zvanično stopirala ovaj projekat, građani su održavali brojne proteste, vodile su se žustre rapsrave, ali je cela priča još uvek bez epiloga. Rio Tinto nikada nije otišao iz Srbije i održavao je svoj projekat u životu u isčekivanju zelenog svetla, ali budnost građana ostala je visoka, a tenzije su samo rasle. Novo svetlo na celu situaciju bacila je upravo EU, koja se zainteresovala za ovaj projekat, a pitanje njegovog uvrštavanja na listu strateških projekata podiglno je novu buru iako nije sasvim jasno šta bi to za Srbiju značilo.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić pojašnjava da će izabrani projekti imati podršku u smislu lakšeg pristupa finansijama i "umrežavanja" u lance proizvodnje i prerade, koje podržava EU.

- Podrška je zasnovana na propisu o kritičnim sirovinama EU i raznim aranžmanima kad su u pitanju treće zemlje - dodaje on.

Lopandić navodi da samo uključivanje projekta Jadar na spisak ne bi obavezivalo Srbiju ni na šta.

- Međutim, pitanje je u kojoj meri su naše vlasti javno ili prikriveno već obavezale, putem sporazuma ili memoranduma, državu da se konstruktivno ponaša u ovom pitanju - ističe on.

Za EU kopanje litijuma predstavlja strateški interes, dodaje Lopandić i navodi da se srpska vlada pokazala kao "partner" obećanjem da će litijum prepustiti evropskim, a ne kineskim firmama.

- Srpska vlast uporno ignoriše stavove većinske javnosti, ali ova tema nije završena jer će otpor kopanju u Jadru i dalje rasti - upozorava on.

Lopandić dodaje i da postoje razni oblici protivljenja eksploataciji strateških minerala i u zemljama EU, od Portugala do Rumunije.

Programski direktor organizacije RERI Mirko Popović navodi da ne znamo šta je sa tim projektom i da još ne znamo da li je njega EK odobrila ili nije.

- Osoba koja nam saopštava te informacije je osoba koja je sklona da izgovara neistine. Ono što znamo jeste da EK odobrila 47 projekata, odnosno odobrila im je status strateškog projekta, a ti projekti sada tek treba da prođu proceduru odobravanja, u smislu izdavanja dozvola - objašnjava on.

Popović pojašnjava da će investitor imati i određenu olakšanu proceduru izadavanja dozvola.

- Ipak, ona ne podrazumeva smanjenje standarda zaštite životne sredine, niti isključenje učešća javnosti, niti izbegavanje procene uticaja - pojašnjava on.

Ukazuje da u Srbiji postoje zakoni, koji se ne poštuju.

- Bilo koji investitor mora da prođe zakonsku proceduru izdavanja odobrenja za izgradnju, za rudarske aktivnosti… koje su propisane zakonima u Srbiji. To što bi taj projekat bio proglašen za strateški od strane EK, to nosioca projekta ne može osloboditi obaveze da pribavi sva odobrenja i dozvole koje se zahtevaju u Srbiji i ne može ga osloboditi postupka procene uticaja, to nije opcija - naglašava Popović.

On podseća da akt o kritičnim sirovinama EU, kaže da se u trećim zemljama moraju primeniti isti standardi zaštite životne sredine, zaštite ljudskih prava i održivosti kao što se primenjuju u EU.

- To u Srbiji nije moguće iz nekoliko razloga. Prvi razlog je to što Srbija više nema institucije. U poslednjih nekoliko meseci, mi smo svedočili potpunom razvlašćivanju i rasturanju institucija od nacionalnog do lokalnog nivoa. Nemamo institucije koje mogu da garantuju da će ti standardi da se poštuju - upozorava Popović.

Umesto da se uslovi od potpisivanja Memoranduma o saradnji između Srbije i EU popravljaju, oni se pogoršavaju, tvrdi naš sagovornik.

- Svakome ko želi da objektivno sagleda situaciju je jasno da Srbija nema institucije i da u Srbiji ne postoje elementarni uslovi da se taj projekat realizuje u skladu sa standardima zaštite životne sredine. Slučaj da EK dodeli status strateškog projekta projektu Rio Tinta to ne može da promeni - navodi Popović.