- Vladimir Marković, zamenika generalnog direktora Findomestic banke

Opet bankar! Baš to je bila reakcija gotovo svih u novinarskoj sobi Ekonomist magazina kada se pročuo plan da redakcija na ručku ugosti Vladimira Markovića, zamenika generalnog direktora Findomestic banke. Zaista, od dosadašnjih petnaestak „moneymakera“ sa kojima smo razgovarali uz ručak, troje su bankarski menadžeri. Jesu li to bankari zanimljiviji od biznismena drugih profila? Ne, naravno... Ali, bankarski sistem je u tolikoj meri „odmakao“ ostatku srpske privrede, da i pored stanovitih napora, centralna banka ne uspeva da zauzda banke u njihovom širenju. Više od svega, nesumnjivo, to je „krivica“ ljudi koji u tim bankama rade. Ceo ovaj poduži uvod napisan je, naime, da bi se rekla jedna jednostavna stvar - uspešnih profesionalaca u bankarstvu ima taman toliko više nego u ostalim zanimanjima, koliko su se češće pojavljivali na stanicama Ekonomist magazina.

Normalan život

Vladimir Marković jedan je od njih. Izazov zbog kog je otišao iz Societe Generale banke nije mali. Doduše, s obzirom na to da je Findomestic bank deo BNP Paribas, izgleda da mu je suđeno da radi u francuskim bankama. Inače, Findomestic banka kupila je Novu banku sa ciljem da razvije „consumer landing“, odnosno kreditiranje potrošača, u Srbiji potpuno nepoznat proizvod. Findomestic, koji je u tom segmentu poslovanja lider u Italiji, kreditirao je tokom prošle godine sedam miliona klijenata sa pet milijardi evra. Marković kaže da je uveren da će i u Srbiji ta usluga postati jednako popularna.

„Zadovoljan sam što mogu normalno da se bavim svojim poslom u Srbiji i da od toga normalno živim“. O tome, međutim, šta smatra za parametre normalnog života, ne želi da priča.

Vladimir Marković rođen je u SAD-u, u Santa Barbari. Veliki uticaj na život ovog tridesetčetvorogodišnjaka imao je njegov pola veka stariji deda Dimitrije Đorđević, poznati balkanolog i profesor na tamošnjem univerzitetu.

„On je sebi zacrtao da moja sestra i ja imamo priliku da se obrazujemo u inostranstvu, i da to jednog dana primenimo u Srbiji“, kaže Marković.

„Za vreme studija radio sam razne poslove. Između ostalog, pakovao sam kupljenu robu u kese u supermarketu. Uz te poslove mlad čovek nauči šta znači zarađivati. Na taj način se i uči kako da se čovek ponaša u određenom sistemu. Da sluša da li klijent želi da mu se roba zapakuje u papirnu ili plastičnu kesu, da nauči na koji način da ga to pita. Takođe, i da oseti da se na poslu može napredovati. Ako neko danas radi na pakovanju robe, sasvim je normalno da, ukoliko je dobar radnik, može da napreduje do, recimo, šefa prodavnice“, kaže on.

Ali često, to što je u Americi normalno, u Srbiji je teško shvatljivo.

„Imao sam prijatelje koji su bili jako bogati, ali su njihova deca radila iste takve poslove da bi se naučili da novac ne pada sa neba. Kod nas mladi ljude rade uglavnom samo ako moraju“, dodaje Marković.

Problemi i rešenja

Za sebe često ponavlja da je optimista, kao da ima potrebu da opravda svoju A-dur fizionomiju. Dva sata je strpljivo odgovarao na sva moguća pitanja, ali nije prestao da se smeška. Ili je stvarno optimista, ili je imao jako dobar dan.

„Mislim da sam to takođe naučio u Americi. Njihov sistem baziran je na tome da ne postoje problemi, nego rešenja Da bi se u poslu postigla i najmanja stvar nailazi se na desetine problema. Ako se svaki problem dočeka kao nov izazov, doći će se do cilja. Ta filozofija koja pojedinca stalno gura napred i jeste razlog zašto SAD danas u mnogo čemu prednjače u svetu“.

Ipak, priznaje da potrebnu dozu adrenalina pronalazi u novim projektima.

„Zaražen sam sa time da kad završim jedan projekat, tražim nešto novo da radim i zaboravljam ono staro. To ima veze i sa karakterom, ali i sa time da u sebi osećam američku školu“.

Bez obzira na to što toliko hvali američki „business style“, Marković se rado seća svojih prethodnih zaposlenja. U Srbiju se iz Amerike vratio 1997. godine i odmah po dolasku se zaposlio u Delta sportu, kao komercijalista. Prvi zadatak mu je bio da napravi biznis plan kojim je Delta sport postala generalni zastupnik brenda Speedo.

„Direktor je došao, dao mi Speedo katalog, telefon kontakt osobe i rekao da ih ubedim da sa Delta sportom potpišu ugovor sa Jugoslavijom. Do tada sam takve stvari radio samo na fakultetu, ali se ispostavilo da smo uz taj biznis plan dobili posao“, kaže Marković.

Na sadašnju poziciju došao je iz Societe Generale banke gde se zaposlio početkom 2001. godine. U toj banci je radio na razvijanju mreže, a u Findomestic je otišao sa pozicije izvršnog direktora za strategiju marketinga.

„Mislim da sam zaokružio jednu lepu etapu u životu. Formirao sam odeljenje za strategiju marketinga i ponosan sam što sam bio deo toga“, objašnjava naš gost.

Zašto je onda promenio posao?

„U Societe Generale banci sam imao dobre pozicije i, u većoj ili manjoj meri, sigurnu i trasiranu budućnost. Sa druge strane, uz ovaj posao sam, kao član najužeg menadžmenta, dobio i odgovornost da izgradim nešto sasvim novo. De facto, ne radim samo za novac. Ne bih mogao da živim sa time da radim a da ne osećam da to doprinosi stvaranju neke nove vrednosti, pa makar to značilo i mnogo više novca nego što sad zarađujem“, kaže. Besplatan savet za mlade stručnjake mu je da ne menjaju poslove ako dobiju „malo bolju ponudu“.

„Kada nekome u biografiji stoji da je promenio nekoliko poslova za kratko vreme, to utiče na njegov kredibilitet. Kada neko takav dođe kod mene na razgovor, prvo ga pitam zbog čega je tako često menjao radno mesto. Šta meni garantuje da takav radnik neće da ode i iz mog tima ako dobije neku malo bolju ponudu? Prodavati se za sitne pare, po mom mišljenju, uopšte nije pametno“, kaže Marković.

Ovde i tamo

No, dok sa jedne strane deluje potpuno posvećen američkoj poslovnoj filozofiji, sam način života u SAD čini se da ga nimalo nije impresionirao.

„Jedan od razloga zbog kojih sam se vratio je i taj što svakodnevni način života u Americi nije nešto o čemu maštam u životu. Sa biznis strane američki model je taj koji meni lično odgovara. Ali što se života tiče, to mi ne odgovara. U Americi svaki pojedinac živi u svom svetu i ima mnogo stvari koje se sa drugima ne dele. Na primer, sve što je vezano za novac je neka vrsta tabu teme. Sa druge strane, kad sam se uselio u Beogradu, komšinica je odmah došla u inspekciju da vidi kako sam sredio stan“

„Američki san“ u slučaju Vladimira Markovića nije ostvaren samo kad je reč o poslu. Njegova „high school sweetheart“, koju je upoznao u drugom razredu pete beogradske gimnazije, pre tri i po meseca rodila mu je ćerku. Kaže da je, još krajem osamdesetih, zbog nje odložio odlazak u SAD za godinu dana. Kad je ipak prelomio i otišao na školovanje, osam godina su nastavili vezu „na daljinu“.

„Toliko često smo se čuli telefonom da mi je telefonska kompanija poklonila veliki televizor kao dobrom korisniku“. Venčali su se 1998. godine u Las Vegasu.

Iako je tek dobio ćerku, to ga ne sprečava da i dalje bude potpuno posvećen poslu. Kaže, ipak, da planira da se ubuduće više posveti porodici, ali i da ga žena podržava u njegovim biznis ambicijama.

„Ćerka mi se rodila 20 januara, a ja sam već pet dana kasnije morao da idem na poslovni put. U ovoj početnoj fazi u kojoj se sad nalazim na poslu, prirodno je da moram da uložim više energije. Ali naravno da mi je namera da više vremena odvajam za svoju porodicu“

Za sada, pored posla i familije, kaže da vremena ima jedino za tenis.

Marković navija za Partizan. Ipak, razočaran je domaćim fudbalom i košarkom.

„Ranije sam redovno išao na košarkaške utakmice Partizana, ali je ta želja splasnula kad smo počeli da budemo „topovska hrana“ za razne timove. Svaki put kad odemo u Evropu, izgubimo sa 20 ili 30 koševa razlike“, kaže i dodaje da je, dok je živeo u Americi bio veliki navijač LA Lakers-a. Razumljivo, s obzirom na to da je iste godine kad je i on prvi put otišao u SAD, to učinio i Vlade Divac. U to vreme se i upoznao sa njim.

„On je redak primer čoveka koji je tačno razumeo kako čovek treba da se ponaša sa Amerikancima. Sve je „skapirao“ i onda ih je maksimalno iskoristio. Osećaj za komunikaciju mu je fantastičan. Drago mi je što želi da se vrati, takvi ljudi su potrebni Srbiji“. Kao, uostalom i Vladimir Marković.

poziv na pretplatu na možete pronaći na www.ekonomist.co.yu