Večita dilema - da li osigurati useve i zasade?

Voćari u čačanskom kraju već gledaju u nebo. I ove godine brinu da rano ucvetalu kajsiju ne obere mraz. Osiguranje im je veliki trošak, a od sklapanja ugovora odvraćaju ih, kako kažu, i nepovoljni uslovi osiguravajućih kuća.

Marina Radovanović, proizvođač voća iz Miokovaca, kaže:

- Da l' smo trebali ili nismo, jedino možete nečemu da se nadate ako imate 100% štetu. Ukoliko to bude manje od 100%, nemate nikakvu korist, nije korist nego nemate uopšte račun to da radite zato što su nenormalno skupe polise.

Nestabilni vremenski uslovi utiču na prinos i kvalitet plodova voća, po kome su prepoznatljivi. Mio Radovanović u Miokovcima, na osam hektara, pored kajsije, gaji šljive i drugo voće. Nikada u njegovoj porodici zasade nisu osiguravali, a zbog velikih ulaganja u protivgradne mreže odustali su i od tog vida zaštite.

- Vreme sad ovo vidi se da ne pogoduje. Dosta je hladno, nema pčele da opraši, kiša nije dobra, ali šta da radimo, tu smo gde smo, borićemo se. Na nama je da uradimo, a najveća je kazna da ne rodi. Mi moramo da prskamo, da obrađujemo, da režemo, a roda nema - objašnjava.

Zbog brojnih rizika u poljoprivredi, stručnjaci preporučuju osiguranje proizvodnje.

Radovan Ševarlić, savetodavac za agroekonomiju čačanske PSSS Čačak, navodi:

- Osiguranje je jedan od osnovnih načina da se smanje rizici u poljoprivrednoj proizvodnji. Tu se, pre svega, misli na rizike od elementarnih nepogoda. Pre svega od grada ali, u poslednje vreme smo imali veliki broj ljudi koji su osiguravali useve od izmrzavanja, odnosno od mraza. Motiv je, naravno, da se smanji taj rizik da se osigura neki, da kažemo, prihod na taj način. Još jedan motiv, koji je veoma značajan, su premije osiguranja Ministarstva poljoprivrede.

Čačanski kraj prepoznatljiv je po povrtarskim kulturama i voću. Stiče se utisak da se za osiguranje, u najvećem broju, ipak opredeljuju voćari koji imaju višegodišnje zasade.