Otkriven način da se pleksiglas gotovo u potpunosti reciklira

Istraživanje predvođeno profesorom Atanasiosom Tajpasom (Athanasios Typas) i njegovim doktorandom Filipom Šafnerom (Philippom Schaffnerom), donelo je značajan napredak na polju reciklaže pleksiglasa. Tim hemičara razvio je inovativnu metodu koja omogućava gotovo potpunu razgradnju pleksiglasa na njegove osnovne gradivne jedinice – monomere.

Proces koji je tim sproveo uključuje dodavanje rastvarača diklorobenzena u pleksiglas koji je prethodno iseckan, a zatim se mešavina zagreva na temperaturi između 90 i 150 ºC, pa izlaže ultraviolentnom svetlu. Ovo svetlo pomaže da se hlorni radikal odvoji od rastvarača, što pokreće potpuni raspad polimernog lanca.

Nakon ovog postupka, svi oslobođeni monomeri se zatim mogu pročistiti pomoću "jednostavnih destilacionih procesa", te se kao krajnji elementi dobijaju blokovi vrhunskog kvaliteta koji se dalje koriste za proizvodnju novog pleksiglasa, objasnili su iz naučnog tima.

Proces se odvija na relativno niskoj temperaturi, između 90 i 150 stepeni Celzijusa, što značajno smanjuje potrebnu energiju u poređenju sa tradicionalnim metodama reciklaže koje zahtevaju visoke temperature. Što je najbitnije, čak i kada su u pleksiglasu koji se reciklira prisutni i aditivi, procesom se i dalje postiže uspešnost recikliranja od 94 do 98%, što ga čini pogodnim i za šareni pleksiglas kakav se često koristi u enterijerima ili raznim "uradi sam" projektima.

Umesto da završava kao otpad na deponijama, zahvaljujući ovom istaživanju pleksiglas bi mogao biti potpuno obnovljen i ponovo vraćen u proizvodni ciklus bez gubitka kvaliteta. To ne samo da smanjuje količinu otpada već i štedi resurse potrebne za proizvodnju novog materijala.

Ova inovacija otvara vrata kružnoj ekonomiji, smanjuje ekološki otisak građevinske industrije i pruža arhitektama i dizajnerima veću slobodu u korišćenju pleksiglasa, saznanjem da njihov odabir materijala može biti održiv na dugi rok.