Stručnjak za male modularne reaktore: Nuklearna energija bila bi odlično rešenje za Srbiju

Nuklearna energija bila bi odlično rešenje za Srbiju - usvajanje malih modularnih reaktora ne bi donelo samo energetsku korist, već bi značajno doprielo međunarodnom imidžu Srbije, pozicionirajući je kao modernu zemlju i lidera u usvajanju naprednih tehnologija, smatra Slavica Ivanović, voditelj projekta za inovacije malih modularnih reaktora u inženjerskoj kompaniji Tractebel.

Ivanovićeva u intervjuu za Nuklearnu perspektivu ipak ističe da se na pitanje da li je za Srbiju uključivanje nuklearne energije u energetski miks dobar izbor, koje se spominjalo pre nekoliko meseci, ne može dati jednostavan odgovor "da" ili "ne" pre sprovodjenja ozbiljne studiju izvodljivosti, koja bi, na osnovu potreba zemlje, identifikovala najprikladnija tehnološka rešenja.

- Koliko mi je poznato, EDF (Électricité de France) trenutno sprovodi upravo takvu studiju za Srbiju - kaže sagovornica.

Ona podvlači da je važan i izbor odgovarajuće tehnologije, koji, kako navodi, zavisi od nekoliko ključnih faktora:

- Među najvažnijima su precizno definisane energetske potrebe, stanje elektroenergetske mreže i spremnost države da podrži ovako veliki projekat.

Portal Nuklearna perspektiva primećuje da su mali i/ili modularni reaktori su veoma frekventna tema poslednjih godina u nuklearnoj industriji, te da predloženih dizajna malih modularnih reaktora danas ima mnogo, osamdeset, možda čak i blizu sto, ali se jako mali broj njih se nalazi u upotrebi ili blizu upotrebe.

- Glavni razlog za ovakvu situaciju leži u tome što je za razvoj i komercijalizaciju malih modularnih reaktora potrebna snažna podrška države. Nuklearna energija je oduvijek bila strateško pitanje svake zemlje, a uvođenje novih tehnologija, poput SMR-ova, zahteva jasne dugoročne energetske politike, stabilan regulatorni okvir i odgovarajuću infrastrukturu.

Pored tehničkih i regulatornih izazova, dodaje, ključno je i stvaranje povoljnog investicionog okruženja.

- Bez dosledne političke i regulatorne podrške, investitori su manje skloni da ulažu u tehnologiju koja zahteva značajna početna ulaganja i dugoročnu posvećenost. Takođe, javno povjerenje je presudno – bez jasne komunikacije o prednostima i sigurnosti SMR-a, njihova široka prihvaćenost može biti otežana.

Uprkos ovim izazovima, ističe sagovornica, nuklearna industrija i brojne startap kompanije koje razvijaju SMR-ove uverene su u njihovu konkurentnost.

- One ne traže subvencije za proizvodnju električne energije, već pravedne tržišne uslove i ravnopravnost sa drugim niskougljeničnim tehnologijama. Ako se SMR-ovi adekvatno podrže kroz regulatorne reforme i tržišne mehanizme, oni bi mogli igrati ključnu ulogu u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji industrije - navela je Ivanovićeva.

Kada je reč o "obećanom" smanjenju cene struje uz korišćenje malih modularnih reaktora, ali i smanjenju cene instaliranja postrojenja, sagovornica kaže da je ranija studija, koju je sproveo Energy Innovation Reform Project (2017), procenila je kapitalne troškove (CAPEX) u rasponu od 4.000 do 6.000 USD/kWe, dok je procenjena LCOE (cena proizvodnje električne energije) bila između 50 i 80 $USDMWh.

- Ove vrednosti bile su u skladu sa nadama da će SMR-ovi postići konkurentnost sa velikim nuklearnim elektranama i fosilnim gorivima. Međutim, novije analize, poput one Steigerwald et al. (2023) objavljene u časopisu Energy, ukazuju na znatno veće vridnosti. Prema njihovim podacima, srednja vrednost (median) LCOE za PWR SMR-ove sada se procenjuje između 218 i 614 USD/MWh (izraženo u dolarima iz 2020. godine). Ovi brojevi su daleko pesimističniji od ranijih očekivanja i sugerišu da će prve generacije SMR-ova biti znatno skuplje nego što je prvobitno najavljeno - kaže Slavica Ivanović.

Dodaje da, međutim, treba naglasiti da je ova studija samo jedna od analiza, i da njeni rezultati ostaju u značajnom raskoraku sa procenama koje daju sami dizajneri SMR-ova.

- Većina njih i dalje najavljuje znatno niže troškove, uz optimističnije projekcije CAPEX-a i LCOE-a, oslanjajući se na potencijal masovne proizvodnje, pojednostavljenih regulatornih procesa i optimizacije lanca snabdevanja. Ipak, treba uzeti u obzir da su povećani troškovi tipični za prve generacije novih tehnologija. Ako se SMR-ovi budu razvijali kroz standardizaciju, regulatorna poboljšanja i masovnu proizvodnju, moguće je da će njihovi troškovi značajno opasti kroz efekat učenja i industrijske optimizacije – slično kao što je bio slučaj sa obnovljivim izvorima energije - zaključila je sagovornica.