Ključ za uspešan dan: Rano ustajanje, pravilna ishrana i hidratacija

Kako se naš organizam budi, kako hvatamo zalet i kako se najbolje pripremiti za izazove koje nam novi dan donosi i koje navike su ključne za uspešan dan za Jutarnji program RTS-a govorili su nutricionistkinja Tanja Bakrač i prof. dr Vladimir Diligenski, psihijatar.

Profesor Diligenski navodi da je naučio rano da ustaje jer mu radno vreme počinje u sedam ujutru, ali da smatra da je to dobro i korisno.

- Oni koji ustaju ranije, čak neki oko pet sati, to je najproduktivniji deo dana da se uradi ono najteže što vas čeka. Drugo, kad ste vi efikasni i radite nešto, vi imate i osećanje zadovoljstva i samopotvrđivanja. Radite ono što treba i kako treba i jednostavno što kažu, 'ko rano rani tri kuće gradi' - ističe profesor.

Novakov recept za početak dana

Na primer, Novak Đoković kaže da voli da započne dan sa izblendiranim korenom celera uz malo limuna i sa mlakom, mineralnom vodom. Celer je odavno poznat u svetu. Čak postoje dokazi da se na Mediteranu još pre hiljadu godina gajio celer, odnosno preteče celera. Takođe u Egiptu se u medicinske svrhe koristio. Sportisti u antičkoj Grčkoj su takođe bili nagrađivani listom celera za svoja sportska dostignuća, objašnjava nutricionistkinja.

- To je jednostavno jedna biljka koja ima visok sadržaj vode i u tom smislu nas hidrira, što je najvažnije da u toku dana budemo kontinuirano hidrirani jer u vodenoj sredini se odvijaju svi metabolički procesi. Ona takođe sadrži veliki broj minerala, vitamina, pre svega ima dosta kalijuma koji održavaju mišićni sistem, i srce je mišić, tako da ovako pruži jednu snagu i krepkost. Ima dosta vitamina B grupe koji utiču na metabolizam, štite nervni sistem, takođe puno antioksidanata, antiinflamatornih jedinjenja, tako da svakako krepi svakog čoveka, pre svega sportista - dodaje Tanja Bakrač.

Ujutro je dovoljan jedan napitak da nas okrepi, pa tek kad osetimo glad, u kasnijim jutarnjim časovima, trebalo bi da pojedemo hranu koja će nam pružiti kontinuirani izvor energije, pre svega složene ugljene hidrate, proteine niske masnoće i zdrave masti, savetuje nutricionistkinja. Treba imati u vidu da svaka hrana koja sadrži proste šećere daje nam brz upliv energije, ali posle toga sledi pad.

Ima ljudi kojima odgovara da provode besane noći i da spavaju danju, to su takozvani ljudi sove. Međutim, to se ne smatra poremećajem, i kada moraju zbog obaveza da ustanu rano ujutru, ovaj DSPS sindrom (Delayed sleep phase syndrome) nestaje, objašnjava profesor Diligenski.

- S tim što su ti noćni tipovi dosta kreativni. Na primer, masa ljudi koji su pisci noću pišu ili imaju najbolje ideje da nešto novo stvore i tako dalje. Tako da nije to samo neki poremećaj - napominje profesor.

Smatra se da je želudac produženi deo mozga i sve što se dešava u mozgu – emocije ljutnje ili radosti – istog momenta reaguje i želudac. Sam mozak, naravno, reaguje u skladu sa situacijom u okolini, takođe i želudac, objašnjava profesor. Kod hipersenzibilnih ljudi posebno je osetljiv želudac.

- Ne možete da imate povišenu kiselinu u želucu, a da ste smireni. To je teško. Ili se nešto grizete i jedete, praktično imate neku veliku sekiraciju. I to je razlog, na primer, da ujutru teško ustajete, gledate da ostanete u krevetu što duže. Jer kad ustanete, suočavate se sa surovom stvarnošću i nekim problemima teškim i tako dalje - objašnjava gost Jutarnjeg programa, prof. dr Vladimir Diligenski.

Tanja Bakrač

Vladimir Diligenski

Novak Đoković

saveti nutricioniste

saveti psihijatra

saveti za uspešan dan

zdrave navike

zdrava ishrana

hidratacija