Zašto je pala cena tovljenika?

Prošle godine, u oborima je imao 17 krmača, ove samo tri. Nenad Bugarčić iz Mišara kod Šapca, u februaru je prodao 25 svinja, i umesto zarade, izgubio je 5.000 dinara po grlu. Novi ciklus tova, ne planira.

- Ja sam prodao svinje na 140 dinara, za brzo plaćanje, plaćanje sutradan. Ali sam imao varijantu na 160 dinara, međutim, to je malo čekanje para. Dobijeno je 19.200 svinja je koštala 24.000 mene, napravljen je gubitak na 25 komada ozbiljan. Ostavio sam bio ponovo 25 da tovim, i prelomio sam i juče sam nekoj pečenjari dao - kaže Bugarčić.

Proizvođači koji kupuju prasad, kažu da cena tovljenika ne bi smela da bude niža od 200 dinara. Svinja nemamo dovoljno za naše potrebe, a upućeni tvrde da domaću proizvodnju dodatno ugrožava prekomerni uvoz.

- Mi smo samo 2024. godine uvezli blizu 50.000 tona svinjskog mesa, to su zvanični podaci Uprave carina. Međutim, ako pogledate podatke iz EU, iz Eurostata, oni govore nešto sasvim drugačije, da je samo iz EU u Srbiju izvezeno blizu 78.000 tona svinjskog mesa. Nije problem uvoz samo u prethodnoj godini, ako uzemo statistiku, poslednjih pet godina, uvoz je porastao 300 do 500% - navodi Mladen Alfirović, stručni konsultant Udruženja odgajivača svinja Srbije.

Dodaju i da su pojeftinile svinje u otkupu, ali ne i u maloprodaji.

- Podsetiću gledaoce da je prošle godine da je otkupna cena u ovo vreme bila 260 dinara, a danas je 160 i ima nekih najava da će ići još niže. Cene mesa u maloprodaji, nažalost, ne prate ovaj trend, tako da su negde najveći profiteri ove situacije, uvoznici i trgovci, a najveću cenu plaćaju krajnji potrošači koji jedu meso poreklom iz uvoza, koje nije posebno obeleženo, gde se osnovno sumnja, a možemo to odogvorno potvrditi to da se meso uvozi najvećim delom iz Španije, koja je zemlja gde se 100% za ishranu životinja koristi GMO sojina sačma - kaže Alfirović.

Imaju stočari volju i kapacitete, ali im nedostaje sigurnost u proizvodnji kako bi obore ponovo napunili.

- Mi matematički moramo da budemo kako valja. Ili nama neko da kaže, da naše svinje, naše meso ne treba. Da se mi snalazimo. Mora nam se reći u kom pravcu će se ići, jer mi smo ljudi koji pokušavamo da opstanemo. Ja sam baš poljoprivrednik čist, mi nemamo prihode nikakve druge. Pokušavamo da opstanemo, i izguramo priču, ali opcija u ovom trenutku pravljenja gubitaka, to ne može - kaže Nenad Bugarčić.

- Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, i ono malo preostalih farmi će biti ugašeno. I mi ćemo bukvalno postati zemlja koja je 100% zavisna od uvoza svinjskog mesa, iako smo sada u velikoj meri zavisni. Dakle, nama treba intersektorski pristup, čitav niz mera mora da bude primenjen, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, Ministarstvom poljoprivrede, Ministarstvom finansija, kako bi se na prvom mestu ograničio uvoz, ne samo svinjskog mesa, nego i prasadi za tov - smatra Mladen Alfirović.

Pad otkupne cene, najviše ugrožava mala gazdinstva koja gaje svinje. Država tov svinja subvencioniše sa 1.500 dinara po grlu.

Žitarice izvozimo, a svinjsko meso uvozimo. Stručnjaci kažu da bi uz određene mere, to moglo da se promeni.