Kada avanturisti traže dodatni "začin" ili kako Srbija kreira ponudu u skladu sa sve specifičnijim zahtevima turista

Turizam, kako u svetu, tako i u Srbiji, nije više onakav kakvim smo ga znali decenijama. Na turističku ponudu utiču sve specifičniji zahtevi i afiniteti turista različitih generacija. Sve je više avanturista koji nisu toliko zainteresovani za standardne aranžmane i ponude turističkih agencija, već traže nešto dodatno i drugačije. I čini se da se turistički poslenici u svetu trude da i te kako izađu u susret tim sve specifičnijim afinitetima turista pa tako uveliko imamo ponude poput ruralnog turizma koji više ne podrazumeva samo boravak u određenom seoskom domaćinstvu već i uključivanje u život lokalnog stanovništva. Sve su popularnije i ekološke ture, nostalgična putovanja, ture koje uključuju i volontiranje, kao i sve traženiji glamping.

U skladu sa svim navedenim pitanje je gde je trenutno u svemu tome Srbija - da li su turistički poslenici i nadležni u državi, turističkim organizacijama i u visokoškolskim ustanovama, koje obrazuju kadar iz ove oblasti, sve to već prepoznali i počeli da turističku ponudu Srbije tome prilagođavaju?

Odgovor je, čini se, zasada pozitivan. Srbija kao i druge zemlje koje se iz godine u godinu hvale turističkim pokazateljima i statistikom, uveliko prati te trendove i prilagođava ponudu zahtevima modernog turiste, ukazuju upućeni. O tome svedoči i nedavno osnivanje Grupacije za kamping, glamping i "outdoor" turizam u okviru Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS). Na osnivačkoj skupštini grupacije ocenjeno je da je to "način da se promoviše Srbija kao izuzetno atraktivna kamping i glamping destinacija u kojoj je turizam aktivnog odmora na otvorenom ono što možemo da ponudimo i u čemu imamo ozbiljnu konkurentsku prednost u odnosu na čitavu Evropu".

Da domaći turizam uspešno prati savremene trendove potvrđuje i Ivana Šagovnović, istraživač-saradnik na Katedri za turizam, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Kako ističe za eKapiju, najprilagodljivije destinacije u Srbiji, koje prepoznaju preferencije modernih turista, imaju veće šanse da se nađu na njihovom turističkom itinereru.

- Jedan od najbrže rastućih trendova u Srbiji je glamping – boravak u prirodi uz potpuni komfor. Ova vrsta turizma beleži sve veću popularnost, posebno na destinacijama poput Fruške gore, Sremskih Karlovaca, Zlatibora, Kopaonika, Kosmaja i obale Drine. Spoj prirode i modernog smeštaja, poput luksuznih koliba i brvnara, pruža turistima nezaboravno iskustvo. Još jedan značajan trend u turizmu je eko-turizam, koji podrazumeva putovanja manjih grupa turista u očuvane prirodne predele, uz minimalan uticaj na životnu sredinu. Među najčešćim turističkim aktivnostima su kajakarenje, planinarenje, biciklizam, posmatranje ptica i vođene ture kroz zaštićena područja. Osim toga, eko-turizam uključuje direktnu interakciju sa lokalnim stanovništvom, kroz kupovinu domaćih proizvoda i suvenira, učešće u radionicama tradicionalnih zanata i degustaciju organske hrane. Sve ove aktivnosti čine turiste aktivnim učesnicima na destinaciji i doprinose njihovom pamtljivom turističkom iskustvu – naglašava Šagovnović i dodaje da su neke glamping destinacije u Srbiji već privukle pažnju turista, izdvajajući se jedinstvenim konceptom i atraktivnim lokacijama.

- Među njima je "Lala Vineyard" u Sremskoj Kamenici, smešten na obroncima Fruške gore, zatim "Buzzofski" kućice na Zasavici, gde blizak kontakt sa životinjama doprinosi posebnom doživljaju – buđenje u mirnom okruženju, daleko od gradske vreve. U zapadnoj Srbiji, uz samu obalu Drine, nalazi se "Drina River Glamping", mesto za istinski odmor u prirodi. Specijalni rezervati prirode Obedska bara i Zasavica su već prepoznati kao destinacije eko-turizma. U svojoj ponudi ističu prezentaciju biodiverziteta, uređene pešačke staze, vožnju katamaranom i brodićem, te posmatranje ptica, što omogućava istraživanje destinacije i sa kopna i sa vode. Posebno se izdvaja "Šumski wellness", ekskluzivan program koji je dostupan samo u Obedskoj bari. Ova jedinstvena ponuda kombinuje lagane šetnje, mentalno opuštanje, vežbe svesnosti i jačanje tela i uma, pružajući turistima priliku da se oslobode stresa i povrate energiju – ističe Šagovnović.

I u Udruženju za turizam PKS ukazuju da se srpski turizam postepeno prilagođava globalnim trendovima koji favorizuju alternativne oblike odmora.

- Turisti danas često traže autentična iskustva koja uključuju aktivnosti u prirodi i učešće u lokalnom životu. Seoski turizam postaje sve popularniji, jer posetioci borave na selu, učestvuju u tradicionalnim zanatima, berbi plodova i drugim lokalnim aktivnostima. Takođe, glamping dobija na značaju, jer kombinuje bliskost prirodi i udobnost luksuznog smeštaja. Ove vrste odmora omogućavaju turistima da se povežu s lokalnim zajednicama i istraže jedinstvene aspekte srpske tradicije i prirode. Neki od dobrih primera su turističke ponude gde turisti mogu uživati u boravku na farmama i učestvovati u radnim aktivnostima, a takođe su tu i turističke ponude koje kombinuju ekološki prihvatljive prakse s udobnostima savremenog turizma – navode iz Udruženja za turizam PKS za eKapiju.

Iz Sektora za turizam Ministarstva turizma i omladine naglašavaju da razvoj ruralnog i seoskog turizma iz godine u godinu pokazuje značajan rast.

- Sve je više turista koji slobodno vreme i deo godišnjeg odmora provode u ruralnim područjima, rado biraju privatne smeštajne kapacitete, gde se nude interaktivni sadržaji u prirodi, na otvorenom, upoznaju sa načinom života lokalnog stanovništva, degustiraju tradicionalni gastronomski specijaliteti, stiču posebna iskustva i doživljaji, koji se prepričavaju i pamte. To je jedan od značajnih razloga rasta inostrane tražnje za ruralnim i seoskim turizmom u svetu i u Srbiji. Prema podacima iz eTuriste, u Srbiji je registrovano 1.303 seoska turistička domaćinstva koja raspolažu sa 6.486 kreveta, 8.478 individualna ležaja i 270 kamp parcela. Sve je veći broj zainteresovanih fizičkih lica i poljoprivrednih gazdinstava koja se odlučuju za razvoj ruralnog i seoskog turizma i s tim u vezi pohađaju obuke kako bi što efikasnije i efektnije prilagodili ne samo standarde smeštaja, već i komplementarnu turističku ponudu prema zahtevima svojih gostiju – objašnjavaju u ministarstvu.

Osim navedenog, kako podsećaju, već više godina se objavljuje poziv Svetske turističke organizacije (UNWTO) za odabir "Najboljeg turističkog sela prema UNWTO". Cilj je da se prepozna selo koje je izvanredan primer seoske turističke destinacije sa priznatim kulturnim i prirodnim resursima, koje čuva i promoviše vrednosti, proizvode i stil života na selu i zajednici, kao i da je posvećeno održivosti u svim svojim aspektima - ekonomskim, socijalnim i ekološkim, a sa osnovnim ciljem da turizam postane jedan od pokretača pozitivnog razvoja i dobrobit seoske zajednice.

- U ovoj kategoriji je selo Mokra Gora 2021. godine proglašeno za najbolje selo u Srbiji. Program nadogradnje "Najbolja turistička sela prema UNWTO" je zapravo podrška UNWTO koju dobija jedan broj odabranih sela koja ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume za dobijanje priznanja – "Najbolje selo", kako bi prevazišla nedostatke identifikovane u procesu evaluacije. Pored individualnog mentorstva, sela u Programu nadogradnje će se pridružiti i Mreži najboljih turističkih sela (Best Tourism Villages - BTV) koja pokriva pet svetskih regiona. U ovu kategoriju je ušlo selo Gostilje, koje je od 2021. godine u programu nadogradnje. Postoji i Mreža "Najbolja turistička sela prema UNWTO" (Best Tourism Villages - BTV) - platforma za učenje, razmenu znanja, iskustava i dobrih praksi među članicama. Članovi Mreže postaju ona sela koja su proglašena za najbolja turistička sela od strane UNWTO, kao i ona koja budu dobila podršku u okviru Programa nadogradnje. Doprinos ovoj mreži daju stručnjaci i partneri iz javnog i privatnog sektora koji se bave promocijom turizma kao pokretačem ruralnog razvoja. Ove godine je ponovo raspisan poziv u vidu konkursa UNWTO "Najbolja turistička sela", u 2025. godini. Sela iz cele Srbiji imaju pravo da učestvuju u ovom prestižnom takmičenju na svetskom nivou – ukazuju u ministarstvu.

Iako precizni podaci o procentu turista koji preferiraju alternativne oblike odmora u Srbiji nisu lako dostupni, globalni trendovi, kako kažu u Udruženju za turizam PKS, ukazuju na značajan porast interesa za ovakve oblike turizma. U Srbiji, takav oblik turizma privlači sve veći broj posetilaca, naročito iz zemalja Zapadne Evrope i Turske, gde su ovi oblici odmora već vrlo razvijeni. Kultura autohtonih iskustava, ekološki turizam i luksuzni kamping prepoznaju se kao atraktivne ponude za moderne turiste koji žele da pobegnu od masovnog turizma i dožive nešto jedinstveno.

- Iako tačan procenat nije poznat, činjenica da se sve više kampova i seoskih domaćinstava prilagođava ovim potrebama sugeriše da je tržište ovih turističkih usluga u porastu – ističu iz Udruženja za turizam.

Sve više avanturista u svetu spremno je da plati i desetine i stotine evra i dolara više kako bi se na određenoj destinaciji vratili u prošlost i zavirili u kulture koje kao da su stale u vremenu. Srbija možda nema Orijent ekspres ili egzotične plemenske zajednice, ali stručnjaci i nadležni ukazuju da ni u ovom aspektu ponude ne zaostajemo, iako naravno, i tu ima dosta prostora za unapređenje ponude.

- Najpoznatiji primer u Srbiji je pruga Šarganska osmica, kojom saobraća muzejski voz "Nostalgija", beležeći značajne posete. Ova železnička pruga je idealan dodatak organizovanim izletima i ekskurzijama. Posebnu draž imaju i istorijski vozovi, poput Titovog "Plavog voza" i "Romantike", koji danas predstavljaju pokretne muzeje na šinama i osvajaju srca domaćih i inostranih turista, ljubitelja železnica i istinskih nostalgičara – ističe Šagovnović.

Ona podseća da je nekada Beograd nudio i jedinstveno iskustvo panoramske vožnje tramvajem, poznato kao "Tramvaj zvani Beograd".

- Ova jednosatna tura, realizovana uz pratnju turističkog vodiča, bila je idealan način da se osveži dan, upotpuni slobodno vreme i otkrije istorija i arhitektura naše prestonice. Oživljavanje ovakvih inicijativa, zajedno sa revitalizacijom starih železničkih ruta, moglo bi obogatiti turističku ponudu Srbije, donoseći retro doživljaj i prizvuk nostalgije – smatra Šagovnović.

U Udruženju za turizam PKS ocenjuju da bi osim šarma Šarganske osmice, kao i retkih tura poput voza "Romantika" do Sremskih Karlovaca, Srbija mogla da razvije još sličnih ponuda, kao što su vožnje starim brodovima po rekama ili biciklističke ture kroz istorijska mesta.

I tu se priča ne završava kada govorimo o ponudi Srbije koja se prilagođava različitim afinitetima savremenih turista. Iz Sektora za turizam resornog ministarstva podsećaju da ne treba zaboraviti turiste koji svoja putovanja planiraju u skladu sa kalendarom manifestacija i festivala koji ih zanimaju. Manifestacije su, kažu u ovom sektoru ministarstva, postale prvi turistički proizvod koji je poslednjih nekoliko godina najviše privukao veliki broj turista iz zemalja regiona, Evrope i sveta. Turisti prilikom boravka na manifestacijama planiraju da produže svoj boravak u Srbiji kako bi obišli još neke od atrakcija, prema sopstvenim preferencijama i starosnoj dobi.

- Neretko se odlučuju da nastave putovanje u neku od zemalja u regionu. Kako turisti koji dolaze na Exit, Guču, Beer fest, Wine Vision Fair ali i BITEF, FEST i ostale manifestacije, nisu isti prema segmentima tražnje, motivima dolaska, kao i iskustvenim doživljajima koje očekuju, ne možemo generalizovano govoriti o dodatnoj ponudi za sve njih. Svakako da upoznavanje sa kulturnom ponudom, načinom života van urbanih sredina i boravak u prirodi (pešačenje, planinarenje, biciklizam i ostale aktivnosti u okviru proizvoda turizma - specijalni interesi), jesu dodatne aktivnosti za koje se odlučuju. Zainteresovane strane u turizmu u javnom, privatnom i civilom sektoru na lokalnom nivou, treba da prepoznaju zahteve turističke tražnje i u skladu sa tim kreiraju turističku ponudu, kako bi privukli turiste koje dolaze na manifestacije. Time će izaći u susret turističkoj tražnji, zadržati ih duže i zaraditi više. To su, na kraju, zakoni turističkog tržišta – smatraju u Sektoru za turizam.

Uz sve navedeno, zanimljivo je da se u još jednom aspektu ponude Srbija ugleda na svet, a to je obilazak lokacija gde su snimane poznate serije i filmovi. Istina, pošto mi nismo Holivud, ovde je pre svega reč o afinitetima savremenih domaćih turista.

- Ovu temu postaramo kao vrlo interesantnu nišu kreativnog i kulturnog turizma za koju je potreban profesionalan pristup zainteresovanih strana na lokalnom nivou i to javnog, privatnog i civilnog sektora. Srpska filmska asocijacija je već razmotrila mogućnost da izađe u susret ovom segmentu turističke tražnje, koja je zainteresovana za obilaske lokacija na kojima su snimani filmovi, serije, dokumentarne emisije, sačuvane kulise. U Srbiji nije snimljeno nešto što ima svetsku popularnost i što bi privuklo strane turiste, ali domaći turisti žele da vide kuće u kojima su snimane serije "Srećni ljudi", "Bolji život" i "Porodično blago", kao i mesta gde je sniman film "Maratonci trče počasni krug". Sa druge strane, Rajačke pimnice su postale još popularnije zbog radnje serije "Tajna vinove loze", a slično je bilo i sa Barandom u Vojvodini, zbog serije "Vratiće se rode" – naglašavaju u Sektoru za turizam resornog ministarstva.

Kao što su prisutne u svakodnevnim rutinama, tako ni turizam i kreiranje turističkih ponuda digitalizacija i tehnološke inovacije nisu zaobišle, pogotovu kada je reč o obilasku muzeja, drugih kulturnih ustanova, istorijskih lokaliteta. Jer, razume se, savremeni turista ne prihvata ove obilaske sa oduševljenjem ako u njih nisu uključeni i virtuelni doživljaj i hologrami.

- Srbija prati savremene trendove u primeni novih tehnologija u turizmu, a njihova najočiglednija primena se vidi u radu kulturnih institucija. Virtuelne ture od 360 stepeni omogućavaju posetiocima da istraže brojne muzeje i galerije širom Srbije, uključujući Narodni muzej i Istorijski muzej Srbije u Beogradu, Galeriju Matice srpske, Muzej Vojvodine i Spomen-zbirku Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Takođe, zahvaljujući ovoj tehnologiji, mogu se virtuelno obići Narodni muzej u Pančevu, Muzej podunavskih Švaba u Sremskim Karlovcima, Galerija Milan Konjović u Somboru i Narodni muzej u Nišu. Na ovaj način, dostupni su i istorijski lokaliteti kao što su Logor Crveni krst, Ćele kule i arheološko nalazište Medijana, pružajući uvid u bogatu prošlost Srbije iz bilo kog dela sveta – kaže Šagovović.

Poseban iskorak u primeni novih tehnologija je, dodaje, napravila Galerija Matice srpske, postavši prva institucija u regionu koja koristi HoloLens, inovaciju do sada primenjivanu isključivo u medicini.

- Narodni muzej u Beogradu je 2022. godine predstavio tehnološki najnapredniji projekat – MetaHuman praistorijski čovek, interaktivnu 3D rekonstrukciju lica stanovnika Lepenskog vira, koja prati i oponaša pokrete posetilaca – ukazuje Ivana Šagovnović.

Kako kaže, hologrami sve više postaju deo muzejskog iskustva, pa je tako Narodni muzej u Kruševcu 2023. godine u okviru inicijative "Muzej budućnosti" predstavio hologram kneza Lazara, dok mobilna aplikacija "Holograd", bazirana na proširenoj realnosti, obogaćuje posete Feliks Romulijani i Narodnom muzeju u Zaječaru.

- Muzej Nikole Tesle u Beogradu, jedan od najposećenijih u Srbiji, koristi interaktivne simulacije i digitalne prikaze Teslinih eksperimenata, omogućavajući posetiocima da na inovativan način istraže njegov rad i naučno nasleđe. Uz sve ove inovacije, muzeji će u budućnosti sve više pretvarati klasično razgledanje u interaktivno iskustvo i omogućavati posetiocima da kroz virtuelnu i proširenu realnost dožive umetnost, nauku i kulturu – ističe Šagovnović.

Da tehnološke inovacije postaju ključni element u savremenom turizmu uopšte, smatraju i u Udruženju za turizam PKS.

- Digitalizacija pruža mogućnosti za bolje usluge i personalizovana iskustva. Dalji planovi uključuju unapređenje digitalne infrastrukture i integraciju inovativnih tehnoloških rešenja kako bi se poboljšalo iskustvo modernih turista. Udruženje za turizam Privredne komore Srbije, u saradnji sa CDT HUB-om i startap kompanijama, aktivno radi na digitalizaciji turističkog sektora kroz inovativna tehnološka rešenja. Cilj je unapređenje turističke ponude putem digitalnih platformi, pametnih servisa i interaktivnih sadržaja koji prate savremene zahteve turista – poručuju iz ovog udruženja.

I iz Sektora za turizam ministarstva naglašavaju da je, u cilju unapređenja kvaliteta i dostupnosti turističkih usluga Srbije, digitalizacija prepoznata kao jedna od ključnih aktivnosti na tom polju.

- U tom smislu prepoznata je i potreba za uspostavljanjem informacionog sistema za digitalizaciju turističke ponude Srbije - Turistički asistent. Projekat je pokrenulo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2021. godine, a završen je 2023. godine. Ta platforma daje mogućnost nadležnim institucijama da unose i uređuju informacije o destinacijama Srbije, kao i da unose i uređuju informacije o multimedijalnom sadržaju koji se odnosi na konkretne turističke destinacije, gde se praktično kreira njihova "lična karta" (informacije o smeštaju, atrakcijama, drugim uslugama i ponudom na destinaciji). Takođe, ova platforma omogućava krajnjem korisniku lak i jednostavan uvid u turističke lokacije Srbije, korišćenjem internet pretraživača ili mobilnih uređaja. Aplikacija prati geolokaciju turiste i integrisana je sa digitalnom mapom kako bi obaveštava turistu na blizinu turističkih znamenitosti ili atrakcija - kažu u ministarstvu.

Poseban modul platforme je Digitalni vodič koju omogućava korisniku pristup informacija, između ostalog, o izloženim eksponatima, prostornoj organizaciji određenog lokaliteta, mogućnost korišćenja audio vodiča kao i virtuelnih tura, itd.

- Za sada urađeno je 60 virtuelnih tura po destinacijama u Srbiji. Osmim navedenog, izrađen je Nacionalni portal za rezervaciju smeštaja Platforma je pravljena prema uzoru na platformu "Booking" i zamišljena tako da samo vlasnici smeštajnih objekata koji su registrovani u sistemu eTuriste (Informacioni sistem turizma Srbije), mogu da nude smeštaj. Projektom Digitalizacije turističke ponude Srbije je predviđeno pokrivanje bežičnom mrežom turističkih lokacija od izuzetnog značaja, odnosno dovođenje brzog interneta do određenih lokacija u destinacijama Srbije i izgradnja WiFi mreže za iste – najavljuju iz ministarstva.

Fokus unapređenja turističke i ugostiteljske infrastrukture, ističu u Udruženju za turizam PKS, u narednom periodu biće na razvoju kvalitetnog i raznovrsnog smeštaja, modernizaciji pratećih sadržaja, unapređenju signalizacije i dostupnosti informacija za turiste. Poseban akcenat biće, kažu, upravo na digitalizaciji usluga, poboljšanju turističke signalizacije, razvoju rečnog saobraćaja, panoramskog razgledanja, biciklističkih staza i specijalizovanih ponuda koje odgovaraju savremenim trendovima i očekivanjima međunarodnih posetilaca, uz održivi pristup razvoju destinacija.

- Srbija već ima bogatu turističku ponudu i raznovrsne resurse, ali da bi postala konkurentnija, potrebno je dalje unapređenje turističke infrastrukture, diversifikacija turističkog sadržaja i jačanje digitalnih alata za turiste. Takođe, promocija autentičnih lokalnih iskustava, povezivanje kulturne baštine sa savremenim tehnologijama i bolja saobraćajna povezanost bi doprineli još većoj privlačnosti destinacije na međunarodnoj turističkoj mapi – ističe Ivana Šagovnović.