Teorija "mrtvog konja" u biznisu - Kada hrabrost znači odustati i zašto neke kompanije ne znaju da je kraj?

Podne je, zaposleni u kancelariji užurbano rade, sastanče i planiraju nove strategije, dok na sredini prostorije leži mrtav konj. Niko ga ne primećuje – ili, što je verovatnije, svi ga vide, ali se ponašaju kao da nije tu. Pojedini pak predlažu da mu kupe bolju opremu, neko da ga motivišu povremenim tapšanjem po leđima, a neko da uvedu novi sistem upravljanja koji će ga "pokrenuti". Ulažu vreme, energiju i resurse u nešto što je očigledno – konj je mrtav i više nikada neće potrčati.

Ovo je suština teorije "mrtvog konja" – metafore koja opisuje situacije u kojima kompanije, umesto da prihvate neuspeh i prilagode se novim okolnostima, uporno ulažu u projekte, proizvode ili poslovne modele koji više nemaju budućnost. Ipak, donošenje odluke o njihovom napuštanju često je otežano emotivnim, finansijskim i organizacionim faktorima. O tome kako prepoznati da strategija više nije održiva i kako izbeći zamku "mrtvog konja", razgovarali smo sa Andrejom Vranješ, COO u zagrebačkoj marketinškoj agenciji Morgan Grey.

- Prepoznati mrtvog konja nije teško, samo treba malo iskrenosti prema sebi, to je ono što je katkad teško. Ako se uprkos svim naporima vaš konj i dalje ne miče s mesta, a vi ga još uvek pokušavate naterati da trči - imamo problem. Obično su tu i vidljivi znakovi da je konj umro: prihodi vam padaju, troškovi rastu, kupci/klijenti ne kupuju, konkurencija vas je prešišala - kaže Vranješ.

Ona dodaje da su lideri često skloni da predugo ulažu u neuspešne projekte zbog emocionalne vezanosti, ulaganja koje ne žele da otpišu ili straha od priznanja greške. Ego takođe igra veliku ulogu – niko ne voli da prizna neuspeh, posebno ako je ideja na početku delovala sjajno.

- Neki od najčešćih razloga za neodustajanje koje ja vidim su emocije - ljuti ste i tužni jer ste uložili jako puno truda i vremena i sad morate priznati da konj ne diše; pa onda uloženi troškovi - teško je otpisati uloženo i kako će se ti troškovi opravdati; tu je i ego i priznavanje neuspeha - kako priznati da nisi uspeo, a bila je tako super ideja; još gore - ego ti ne da da priznaš neuspeh. A onda imamo i inerciju velikih sistema. Tamo mrtvi konji često preživljavaju jer nitko nema hrabrosti reći: Ljudi, treba nam novi konj. Ili se osoba koja to priča jednostavno ne čuje od ostale buke u tim sistemima - slkovito objašnjva sagovornica eKapije.

Najvažnije je osloniti se na podatke, slušati tržište i tim, ističe Vranješ.

- Mislim da lideri moraju biti brutalno iskreni prema sebi i svom timu. Ali da bi bio stvarno lider, potrebno je puno rada na sebi. Osoba koja je kompletna i kojoj je stalo do tima i do kompanije će pogledati brojke, osluškivati i svoj tim i svoje klijente - i verovati onome što vide i čuju. Svi damo šansu da popravimo ono što je loše, ali ako nema rezultata - treba da prestanemo da se nadamo čudu i prihvatimo stvarnost. Pustiti taj mrtvi projekt i ne trošiti snagu na oživljavanje. Nekad nisu samo projekti mrtvi konji, to su i modeli poslovanja, pa i neki zaposleni. Manje firme često emotivno pate ako projekt, model ili zaposleni nije ono što je trebao biti, a velike kompanije imaju problem s tromošću sistema. Ono što im je zajedničko je da je rezultat isti ako se mrtvi konj ne pokopa - navodi ona.

Ona dodaje da je važno znati da ponekad ne propada samo proizvod ili projekat – već i poslovni model ili način rada.

- Svako dobije šansu da popravi ono što ne funkcioniše, ali ako rezultata nema, ne treba se oslanjati na čuda. Bolje je preusmeriti energiju na nešto novo nego iscrpljivati resurse na nešto što ne donosi rezultate - objašnjava Vranješ.

Mnoge kompanije su pravovremenim donošenjem odluka uspele da se transformišu, priča Andreja Vranješ i kao primer navodi Netflix. Kada je postalo jasno da budućnost nije u DVD distribuciji, kompanija se preusmerila na streaming i postala lider u industriji zabave.

- Apple se takođe, nakon niza neuspeha fokusirao na inovacije poput iPhonea koji je redefinisao tržište mobilnih uređaja, a recimo IBM je prešao s hardvera na softverska rešenja i cloud tehnologiju i osigurao dugoročnu održivost. Ako se ne varam, jedan od primera iz regiona je i Atlantic Grupa, koja je prodala Palanački kiseljak, jer je cilj bio usmeriti resurse na profitabilnije kategorije poput hrane i pića, gde imaju snažne brendove poput Argete, Barcaffèa i Cedevite. Prodajom Palanačkog Kiseljaka oslobodili su kapital za dalje inovacije i modernizaciju i za jačanje pozicije na regionalnom tržištu - kaže ona.