Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS

Kako se primiče dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima. Potencijalna rešenja kreću se od pristanka SAD-a da produži rok za primenu, pristanka ruske strane da proda svoj udeo, do nacionalizacije ruskog udela u NIS-u. Poslednja opcija, aktuelna je zapravo od samog početka, odnosno od najave uvođenja američkih sankcija ruskim kompanijama.

Da je i dalje na snazi Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća koji je FNRJ usvojila decembra 1946. godine, a potpisao Ivan Ribar, nacionalizovati NIS bilo bi lako. Ipak, ovaj, kao i desetine propisa kojima se u bivšoj državi legalizovalo oduzimanje privatne imovine odavno nisu na snazi. A novijeg propisa koji bi regulisao postupak nacionalizacije, te okolnosti u kojima bi se privatna svojina mogla otuđiti, nema. Osim ako se ta imovina ne uzima zarad izgradnje nekog objekta od javnog interesa, a što reguliše Zakon o eksproprijaciji.

- U Republici Srbiji nema važećih zakona o nacionalizaciji. Ovo naročito imajući u vidu činjenicu da je odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije kao lex superior, proklamovano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

U Ustavu se, između ostalog kaže da se "jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koje se može biti niža od tržišne…"

Sekulić objašnjava da je odredbom člana 1. stav 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

- Prethodne odredbe, međutim, stavom 2. ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim. Kako bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni - kaže on.

Da li bi ikako neka odredba Zakona o eksproprijaciji vlasti mogla da posluži da se na taj način, legalno, nacionalizuje privatna kompanija? U konkuretnom slučaju NIS. Odgovor stručnjaka za pravo je negativan. Oni smatraju da su odredbe pomenutog propisa jasne.

Sekulić kaže da važeći Zakon o eksproprijaciji propisuje u prvom članu da se mogu eksproprisati nepokretnosti. I svojina na njima može se ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

- Odredbom člana 2. istog zakona je propisano da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonom. Član 3. kaže da se nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti. U članu 20. su navedeni slučajevi kad Vlada Republike Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju - nastavlja Sekulić.

Zakon o eksproprijaciji, dakle, ne pominje mogućnost oduzimanja prava svojine nad pravnim licima. A Ustav pruža ovu mogućnost ali na osnovu zakona. Zato je neophodno usvojiti odgovarajući propis.

Pravnik Milan Parivodić, pojašnjava da je potrebno usvojiti poseban zakon kojim se legalizuje "nacionalizacija" NIS-a. Reč je o kompaniji koja u svojoj rafineriji u Pančevu proizvodi naftne derivate kojima se pokriva ubedljivo najveći deo srpskog tržišta. Ugrožavanje njegovog poslovanja i snabdevanja derivatima imalo bi nesagledive posledice i po funkcionisanje privrede. Kao i nekih vitalnih državnih sistema.

I ovde, međutim, postoji problem. Da bi se ozakonila nacionalizacija NIS-a potreban je barem leks specijalis. Njega, međutim, ko god predložio, mora usvojiti Skupština. Skupština, pak, pre nego što usvoji ovakav propis, morala bi prethodno da konstatuje ostavku premijera i Vlade. A to bi onda, po pravilu, trebalo da znači i povlačenje zakona koji su u parlamentarnoj proceduri. I oni i bilo koji novi predlozi zakona bi trebalo da sačekaju novu Vladu.

Vlada u ostavci bi mogla, hipotetički, pozivajući se na privrednu nesreću, da predloži Skupštini leks specijalis o NIS-u, to joj Zakon o vladi dozvoljava. Ipak, usvajanje propisa o nacionalizaciji na ovaj način moglo bi imati druge vrste značajnih posledica.

Jasno je da država ima moć i mehanizme da Rusima uzme njihov udeo u NIS-u, ali bi to svakako sa sobom povlačilo i političke i potencijalne pravne posledice.

Pojedini sagovornici smatraju da nacionalizacija NIS-a nije dobra opcija. To bi značilo praktično nasilno uzimanje nečije imovine. Jer, ako su Gasprom i Gaspromnjeft saglasni da žele da izađu iz suvlasništva u srpskoj naftnoj kompaniji, onda ne bi bilo reči o nacionalizaciji nego o kupoprodajnoj transakciji.

Nacionalizacija bi bila iznuđeno rešenje protivno volji današnjih većinskih vlasnika. I sigurno bi zaoštrila političke odnose Srbije i Rusije. U slučaju da se sprovede mimo Ustava i zakona mogla bi da podleže eventualnoj arbitraži pred međunarodnim sudovima. Da ne govorimo o činjenici da snadbevanje gasom Srbije zavisi skoro isključivo od Rusije. Iz tog izvora zadovoljavamo 90 odsto potreba. I to ne samo zbog garantovanih količina, već i zbog cene.

Pritom, nacionalizacija bi i drugim stranim investitorima i vlasnicima privatnog kapitala u Srbiji poslala više no jasnu poruku da bi iz nekog razloga i njihova imovina jednog dana mogla biti predmet iste ili slične akcije.

S obzirom na to da nadležne, svega par dana pred istek roka, ne obuzima panika, moglo bi se pretpostaviti da su nekom rešenju blizu. U igri je i dalje mig iz SAD i produžavanje roka za izlazak ruskog kapitala iz naše naftne kompanije.

Tome se nada prvi čovek Srbijagas Dušan Bajatović. Veruje da će odluka biti doneta u poslednjem trenutku, a nije isključeno da se ne odobri traženih 90, već 45 dana.

Od sankcija NIS-u strepi i hrvatski JANAF, čije poslovanje u velikoj meri oslonjeno na saradnju sa ovom kompanijom. Zato su krajem januara i tražili od američkih vlasti da im se dozvoli transport nafte u NIS do kraja 2026. godine.

Podsetimo, u Srbiji je u 2024. godini potrošeno 2,8 miliona tona motornih goriva. NIS je obezbedio 2,3 miliona tona ili 80 odsto od ukupne potrošnje.