Mali biznisi na ivici pucanja - Da li Srbija ulazi u zonu ekonomskog preživljavanja?

Šta se dešava kada poslovanje postane sinonim za neizvesnost? Kako da mali i srednji privrednici planiraju rast kada se pravila igre stalno menjaju, troškovi skaču, a naplata potraživanja postaje lutrija? Može li se u takvim uslovima govoriti o zdravoj ekonomiji ili smo već ušli u zonu preživljavanja?

Dok se donosioci odluka hvale stabilnim privrednim okruženjem, realnost na terenu izgleda drugačije – preduzetnici u Srbiji bore se sa rastućim nametima, birokratskim preprekama i nejednakim uslovima na tržištu rada, a najteže je najmanjima. Ekonomska situacija za mala i srednja preduzeća u Srbiji trenutno je alarmantna, ističe u razgovoru za eKapiju Jovana Mihajlović, zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.

- Rastući troškovi poslovanja u Srbiji posledica su kombinacije ekonomske nestabilnosti, inflacije, rasta cena inputa i nepredvidive poreske politike. Država je kroz niz mera povećala direktne i indirektne troškove poslovanja, dok se privrednici suočavaju sa otežanim uslovima naplate potraživanja i manjkom sistemske podrške. Ekonomsku situaciju za male i srednje preduzetnike ocenjujem kao alarmantnu – sve je teže održati likvidnost, planirati rast i obezbediti stabilnost poslovanja. U takvim okolnostima, preduzetnici su primorani da preživljavaju umesto da razvijaju svoje biznise, što dugoročno ugrožava celu privredu - upozorava naša sagovornica.

Jedan od problema s kojim se suočavaju domaći poslodavci jeste nejednak tretman domaćih i stranih radnika u pogledu poreskih i fiskalnih obaveza. Trenutna regulativa stvara situaciju u kojoj domaći poslodavci moraju da biraju između većih troškova poslovanja ili zapošljavanja radne snage iz inostranstva pod povoljnijim uslovima. To ne samo da otežava poslovanje malim i srednjim preduzećima, već može i da demotiviše preduzetnike da investiraju u razvoj domaće radne snage.

- Dok se na domaće zaposlene primenjuju visoki porezi i doprinosi, strani radnici u Srbiji uživaju povoljnije uslove, što predstavlja nelojalnu konkurenciju na tržištu rada. Ovakav sistem destimuliše domaće poslodavce da zapošljavaju radnike iz Srbije i direktno doprinosi odlivu domaće radne snage u inostranstvo. Da bi se smanjila ta razlika, potrebno je izjednačiti poreske stope i omogućiti domaćim firmama poreske olakšice koje bi ih podstakle da zapošljavaju radnike iz Srbije pod fer uslovima - objašnjava Mihajlović.

Trenutno stanje, prema njenim rečima, dovodi do toga da preduzetnici ne mogu da ulažu u razvoj, što ostavlja dugoročne posledice na privredu.

- Kada preduzetnici ne mogu da ulažu u razvoj, to znači da ni privreda ne može da napreduje. Dugoročni efekti ovakvog stanja su katastrofalni – stagnacija tržišta, smanjenje konkurentnosti domaćih firmi, gubitak kvalifikovane radne snage i povećana zavisnost od uvoza. Umesto da inoviramo i razvijamo domaće proizvode i usluge, ostajemo tržište za strane kompanije koje imaju bolje uslove za rad i veći kapital. Posledično, smanjuje se broj kvalitetnih radnih mesta, što tera mlade i obrazovane ljude da napuste zemlju u potrazi za boljim uslovima.

Ovakvo poslovanje nužno dovodi do dugoročnih posledica – mnogi kvalifikovani radnici, suočeni sa nedostatkom konkurentnih plata i sigurnih uslova rada, odlučuju da napuste zemlju i potraže bolje prilike u inostranstvu. To dodatno iscrpljuje domaće resurse i usporava privredni rast.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije zagovara niz mera koje bi poboljšale uslove poslovanja:

- Bez ovih promena, preduzetnici će nastaviti da posluju u režimu "preživljavanja", što znači da će Srbija dugoročno gubiti radna mesta, prihode i ekonomski potencijal - zaključuje sagovornica eKapije.