Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Poljoprivrednici teško menjaju navike - Malobrojni se odlučuju za nove kulture kojima će smanjiti rizik
Komentari
Lucerka (Foto: Jozsef Koller/Unsplash)
Od 180 jutara koliko radi, Dušan Kenđur iz Ostojićeva, polovina je pod povrćem. Samo semenski i konzumni luk zauzimaju 30 jutara. Na raznovrsnost se odlučio zbog klimatskih promena, pa uz žitarice gaji još sedam kultura.
- Na gazdinstvu su zastupljeni pšenica, kukuruz i suncokret. Uvrstio sam i lucerku za proizvodnju semena, a što se tiče povrća, lisnato povrće uzgajam. Mirođiju za proizvodnju lista, peršun za proizvodnju lista, mirođiju za proizvodnju semena, i kompletnu liniju lukova - kaže.
Većina ratara ipak ne rizikuje na ovaj način. Procenjuje se da je jesenas zasejano između 600.000 i 650.000 hektara pšenice. Izvesno je da ćemo imati visoke zalihe ako ne izvozimo 140.000 tona mesečno. Procena je da do novog roda imamo slobodnih dva miliona tona.
- Mi svakako moramo da konstatujemo da našu proizvodnju pšenice moramo nazvati masovnom, jer proizvodimo duplo više nego što nam je potrebno - kaže Sunčica Savović, udruženje Žita Srbije.
Na cenu pšenice i kukuruza utiču kretanja na svetskom tržištu. Kupci traže veće količine i kvalitet. Pojedinac zato teško može biti konkurentan, a problem malih i srednjih proizvođača je što nemaju svoj skladišni prostor.
Nikola Mihailović, iz Zadružnog saveza Vojvodine, kaže:
- Nama je najbitnije da postoji taj lanac, proizvođači, poljoprivrednici, paori, njihova institucija koja se zove zadruga i prerađivači, tamo gde nema zadruga preradne kapacitete, mlinove. Uglavnom imaju skladišne kapacitete, jednostavno prvi taj udar da sačuvaju robu pa da prodaju kad je cena nekako najpovoljnija.
Stručnjaci predlažu da se na tržište žitarica uvedu robni zapisi kao vid sigurnosti proizvođača na tržištu.
- Onaj koji dođe do tog robnog zapisa, to je hartija od vrednosti, on može da obezbedi kredit, što je važno. On može preko toga da izvrši nabavku semena i đubriva - objašnjava Radovan Pejanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Proizvodnja i tržište žitarica bila je jedna od tema na 59. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije, koji je održan na Zlatiboru. Istaknuto je da zbog manje stoke pada potrošnja kukuruza. Pre deceniju godišnje se trošilo 4,2 a sada 3,5 miliona tona.
Tagovi:
Poljoprivredni fakultet Novi SadDušan Kenđur
Sunčica Savović
Nikola Mihailović
Radovan Pejanović
Ostojićevo
pšenica
kukuruz
luk
suncokret
lucerka
mirođija
peršun
robni zapisi
Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije 2025
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.