Hoće li ugovor NIS-a i Janafa ostati na snazi? - Stručnjak iz Hrvatske o mogućem scenariju odlaganja sankcija

Hrvatski operater naftovoda Janaf zatražio je od američkog međunarodnog tela za sankcije da mu dozvoli da ispuni svoj ugovor sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), kompanijom u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma koja je pod međunarodnim sankcijama od 10. januara, objavio je Bloomberg. NIS je glavni klijent Janafa, a hrvatska kompanija trenutno ima ugovor sa NIS-om o transportu 10 miliona tona sirove nafte. Energetski konsultant iz Hrvatske Davor Štern kaže za Euronews Srbija da ne bi isključio mogućnost da se sankcije NIS-u odlože s obzirom na to, kako navodi, da je u Americi došlo do promene vlasti i s obzirom na "neke nove vetrove koji duvaju u Vašingtonu".

Štern smatra da bi u slučaju odlaganja sankcija, Janaf dalje radio kao što radi, navodeći da će u međuvremenu možda doći do sastanka Vladimira Putina sa Donaldom Trampom i nekih promena u odnosu američke politike prema Rusiji, ukoliko se postigne neki dogovor za Ukrajinu.

- U ovom momentu ne očekujem neke otežavajuće okolnosti i mislim da će vreme raditi u korist toga da ovaj sporazum ostane na snazi i da NIS dalje radi u ovom obliku i u nešto promenjenom obliku, ali o tome se mora čekati odluka nove američke administracije - rekao je Štern.

Puna primena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara 2025. godine. U slučaju da dođe do ublažavanja sankcija, Štern kaže da bi to za NIS značilo nastavak rada, navodeći da je "iznenadna odluka" o sankcijama vrlo teško provodiva za 45 dana kako je rečeno pri objavljivanju te odluke.

- Promena vlasništva, ozbiljna promena vlasništva, kao prvo zavisi od volje vlasnika, a kao drugo i da dođe do nekakvih pregovora o promeni, to znači dugoročne pripreme, analize, izračunavanje vrednosti, koje se ne mogu napraviti u 45 dana. Ja mislim da će se ta odluka (o sankcijama), ako ništa drugo, odgoditi, a u međuvremenu se možda slože nekakvi novi uslovi kojima će se ta odluka ili poništiti, ili na neki način modifikovati, a da će se nastaviti prerada nafte u NIS-ovoj rafineriji - kaže Štern.

Janaf je zvanično od američkih vlasti tražio da im se dozvoli transport nafte u NIS do kraja 2026. godine.

Takođe, u Janafu kažu da za sada nije moguće predvideti budući intenzitet američkih sankcija NIS-u i posledice ovih mera, ali da će pomno pratiti razvoj događaja i biti u kontaktu sa svim relevantnim akterima.

Da je nemoguće predvideti budući intenzitet američkih sankcija NIS-u i posledice ovih mera smatra sagovornik Euronews Srbija.

- Američka administracija je vrlo kvalitetna administracija i njihovi su postupci uvek dobro promišljeni. Oni su vrlo strogi u realizaciji tih propisa - rekao je Štern navodeći i da se sankcijama ne možete nikad postići 100 odsto od onoga što neko hoće.

On smatra da bi u ovom momentu Srbija i Janaf bili kolateralne žrtve sukoba Rusije i Ukrajine, gde Amerika pokušava pomoći Ukrajini kroz zaustavljanje izvoza ruske nafte, odnosno preradu nafte u ruskim rafinerijama.

Prema njegovim rečima, prihodi iz NIS-a nisu nešto što bi moglo uzdrmati rusku ekonomiju.

- Zato mislim da je to jedna odluka koja je prvenstveno političke prirode i koja je možda usmerena i prema Srbiji radi izjašnjavanja Srbije o tome da li će se prikloniti zapadnoj ili istočnoj sferi interesa, a to ostaje samo da čekamo i vidimo kakav će biti ishod - rekao je Štern.

Štern kaže da je jasno da bi Janaf izgubio deo prihoda zbog sankcija NIS-u, ali da je jasno da Janaf ima načine da to nadoknadi povećanim prevozom nafte prema Mađarskoj i Češkoj.

- Zaustavljanjem NIS-a, teoretskim zaustavljanjem NIS-a, povećaće se potreba za derivatima u celoj regiji, pogotovo u BiH i Srbiji. Ali ne verujem da će do toga doći, a osim toga Janaf ima mogućnost skladištenja nafte u velikim svojim skladištima, tako da s tim može nadoknaditi gubitak ovih prihoda - rekao je on.

On smatra da se rukovodstvo Janafa postavilo vrlo korektno.

- Oni traže od Amerikanaca kao prvo, da dozvole nastavak rada. A kao drugo, ako se to njima ne dozvoli, onda će to biti mogući argument za nekakve buduće sudske postupke za kršenje ugovora o prevozu nafte, jer će se pokazati da je treća strana zabranila taj prevoz. Da li će se to računati kao viša sila, zavisi o tipu i kvalitetu ugovora koji je potpisan između NIS-a i Jadranskog naftovoda, ali o tome ne mogu da govorim kada ne znam te uslove - rekao je Štern.