Da li se u Srbiji, u kojoj četvrtina zaposlenih radi prekovremeno, može govoriti o kraćoj radnoj nedelji i da li bi ona povećala produktivnost

Uvođenje kraće radne nedelje, odnosno skraćenog radnog vremena, donelo bi mnoge ekonomske i društvene koristi - pozitivno utiče ne samo na radnike nego i na poslodavce, jer su istraživanja pokazala da kraća radna nedelja ima pozitivne efekte na produktivnost u različitim delatnostima, a dolazi i do povećanja profita za vlasnike tih biznisa, prenosi Danas.

U svetu je već uveliko dobro poznat i izučen fenomen "burnout-a", odnosno sagorevanja na poslu, koji se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu.

"Svi argumenti idu u korist skraćivanja radnog vremena"

Marko Miletić, autor dokumenta o kraćoj radnoj nedelji koji je predstavljen na panelu u organizaciji političke platforme Solidarnost, tvrdi da zahtev za skraćivanjem radnog vremena ima svoje ekonomske, političke i istorijske razloge.

Ekonomski razlozi leže u povećanju produktivnosti, ekonomske održivosti, ušteda u smislu manjeg trošenja energije i smanjenja povreda na radu, ali i povećanju potrošnje i slobodnog vremena koje bi pozitivno uticalo na čitavu ekonomiju.

U političke razloge spadaju pritisak sindikata i organizacija civilnog društva, javne politike usmerene ka blagostanju, kao i smanjenje nezaposlenosti.

Istorijski razlozi su razvoj radnih prava i tehnološki napredak i automatizacija rada koja je dovela do toga da se za manje ljudskog rada i uloženog vremena može više proizvesti. Čuveni ekonomista Džon Mejnard Kejns je još 1930. godine rekao da će za 100 godina životni standard biti četiri do osam puta veći, a da će se raditi 15 sati nedeljno zbog tehnološkog napretka.

- Svi argumenti idu u korist skraćivanja radnog vremena. Jako malo je argumenata protivnika i ne postoje empirijski podaci koji bi rekli zašto je loše skratiti radno vreme, barem ja nisam naišao na njih - rekao je Miletić i istakao da je za ovakvu promenu ključno savezništvo sindikata, poslodavaca, organizacija civilnog društva i političkih stranaka.

Zahtev za skraćivanjem radnog vremena je globalni fenomen, zapaža Miletić. Čak je i Japan uveo određene mere za rešenje problema prekomernog rada.

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš kaže da je 2024. godine u Srbiji 25 odsto stalno zaposlenih radilo 48 i više sati nedeljno. Ona smatra da zbog niza faktora dolazi do povećanja stresa na poslu, a jedan od njih je nemogućnost usklađivanja poslovnog i privatnog života, posebno kod onih koji imaju decu.

- Sva istraživanja pokazuju da dolazi do smanjenja stresa na poslu, koji prouzrokuje depresiju, anksioznost, srčane tegobe i niz drugih problema i bolesti - naglašava Bradaš.

Ona dodaje da skraćenjem radnog vremena dolazi do smanjenja stresa i boljeg zdravlja ljudi, pa se tako smanjuju bolovanja i odsustva sa posla, što za rezultat ima smanjenje troškova bolovanja i povećanje produktivnosti i posvećenosti poslu.

Pored toga, doprinelo bi i smanjenju rodnog jaza, s obrzirom na to da je zaposlenost žena 12 procentnih poena manja nego zaposlenost muškaraca.

Napominje da produktivnost ne zavisi samo od radnika, već od tehnologije, organizacije i ulaganja u ljude, a kampanja skraćivanja radnog vremena mora da ide paralelno sa kampanjom za zarade za dostojanstven život.

- Šta će nam se desiti ako dobijemo skraćenje radne nedelje na četiri dana? Super, ajde, imaću bar jedan dan da imam dodatni posao, jer ne mogu da zaradim na ovom poslu - ukazuje ona.

Ona vidi problem u tome što se blagostanje meri kroz ekonomski rast, a da se pritom potpuno zanemaruju socijalni troškovi tog rasta i kako se to odražava na psihološko stanje pojedinaca.
Miloš Baković Jadžić, portparol Solidarnosti, smatra da se skraćenjem radnog vremena može ostvariti gotovo puna zaposlenost. To bi takođe doprinelo zapošljavanju teže zapošljivih socijalnih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine. Pita se da li nam je zaista potrebno da nam vozači autobusa ili obezbeđenje u marketima i javnim institucijama budu penzioneri.

Takođe bi se ostvarili i pozitivni ekološko-energetski i zdravstveni efekti, kako po fizičko tako i po mentalno zdravlje, a smanjile bi se i povrede na radu. Otvara se i prostor za društveni angažman ljudi.

- U zemlji u kojoj se radi najviše u Evropi, u kojoj se ne poštuju minimalna radna prava, radno zakonodavstvo je užasno restriktivno za one koji žive od svog rada, a ljudi gotovo svakodnevno ginu na radnom mestu – mi govorimo o kraćem radnom vremenu - zapaža Baković Jadžić.

Solidarnost

Marko Miletić

Sarita Bradaš

Miloš Baković Jadžić

kraća radna nedelja

kraće radno vreme

produktivnost

zakonodavstvo

radna prava

zadovoljstvo na poslu